месеци од објављивања одлуке Уставног суда или Европског суда за људска права у "Службеном гласнику Републике Србије". Ови рокови важе и ако се поступак понавља по службеној дужности. Када истекне пет година од када је странка обавештена о коначном решењу, више не може да се захтева понављање поступка, нити орган може да понови поступак по службеној дужности. 
	Захтев за понављање поступка. Захтев за понављање поступка увек се предаје првостепеном органу, а странка у њему мора да учини вероватним разлоге због којих захтева понављање поступка. Након тога, првостепени орган доставља захтев са списима другостепеном органу, ако је тај орган надлежан да одлучује о захтеву. 
	Одлагање извршења решења. Захтев за понављање поступка не одлаже извршење коначног решења. Изузетно, ако би извршење странци нанело штету која би тешко могла да се надокнади, а одлагање извршења није противно јавном интересу, нити би нанело већу или ненадокнадиву штету противној странци или трећем лицу, орган који одлучује о захтеву за понављање поступка може решењем одложити извршење коначног решења. 
	Решавање о понављању поступка. Надлежан орган за одлучивање о захтеву за понављање поступка је онај који је донео коначно решење, а тај орган је надлежан и за понављање поступка по службеној дужности.
	Надлежни орган решењем одбацује захтев који није благовремен, није дозвољен или који је изјављен од неовлашћеног лица или у коме разлог за понављање поступка није учињен вероватним. Ако не одбаци захтев, даље испитује да ли је разлог за понављање поступка могао да доведе до друкчијег решења и, ако нађе да није, решењем одбија захтев. Ако надлежни орган не одбаци, нити одбије захтев за понављање поступка, решењем дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања. 
	Решење којим се дозвољава понављање поступка одлаже извршење коначног решења. 
	Поновљени поступак. Радње у поновљеном поступку предузима орган који је дозволио понављање поступка, а само изузетно, другостепени орган може наложити првостепеном органу да уместо њега предузме радње у поновљеном поступку ако првостепени орган може да их брже и економичније предузме. При томе, другостепени орган одређује рок у коме је првостепени орган дужан да предузме радње и достави му списе. По понављању поступка, надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново решење којим се, с обзиром на околности случаја, коначно решење поништава или укида. 


30. ПОНИШТАВАЊЕ КОНАЧНОГ РЕШЕЊА.

	Другостепени орган или надзорни орган решењем ће на захтев странке или по службеној дужности у целини или делимично поништити коначно решење: 
          1) ако је донето у ствари из судске надлежности или у ствари о којој се не одлучује у управном поступку; 
          2) ако би се његовим извршењем могло проузроковати неко кривично дело; 
          3) ако његово извршење уопште није могуће; 
          4) ако је донето без захтева странке, а странка накнадно није изричито или прећутно пристала на решење; 
          5) ако је донето као последица принуде, изнуде, уцене, притиска или других недозвољених радњи; 
          6) ако садржи неправилност која је по изричитој законској одредби предвиђена као разлог ништавости; 
          7) ако је решење донео стварно ненадлежни орган, изузев Владе, а није реч о ствари из судске надлежности или у ствари о којој се не одлучује у управном поступку;
8) ако је у истој управној ствари раније донето правноснажно решење којим је управна ствар друкчије решена;