30. 

	Разлози за понављање поступка. Поступак који је окончан решењем против којег не може да се изјави жалба (коначно решење) понавља се: 
          1) ако се сазна за нове чињенице или стекне могућност да се изведу нови докази који би, сами или у вези са раније изнетим чињеницама или изведеним доказима, могли да доведу до друкчијег решења; 
          2) ако се решење повољно по странку заснива на неистинитим тврдњама странке којима је овлашћено службено лице доведено у заблуду; 
          3) ако је решење донело неовлашћено лице, или је поступак водило или у њему одлучивало неовлашћено лице или лице које је морало бити изузето; 
          4) ако колегијални орган није одлучивао у прописаном саставу или ако за решење није гласала прописана већина чланова колегијалног органа; 
          5) ако лицу које је могло да има својство странке није пружена прилика да учествује у поступку; 
          6) ако странка није била заступана сагласно закону; 
          7) ако странци или другом учеснику у поступку није омогућено да прати ток поступка сагласно одредбама које уређују преводиоце и тумаче; 
          8) ако је решење донето на основу лажне исправе или лажног исказа сведока или вештака или као последица другог кривичног дела; 
          9) ако се решење заснива на пресуди суда или одлуци другог органа која је касније правноснажно преиначена, укинута или поништена; 
          10) ако је надлежни орган накнадно и у битним тачкама друкчије правноснажно одлучио о претходном питању на коме је решење засновано; 
          11) ако је Уставни суд у истој управној ствари, у поступку по уставној жалби, утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом, а истовремено није поништио оспорено решење; 
          12) ако је Европски суд за људска права у истој управној ствари накнадно утврдио да су права или слободе подносиоца представке повређена или ускраћена. 
	Разлози који могу бити разлог за понављање поступка на захтев странке само ако није без своје кривице могла да их изнесе у ранијем поступку се односе на: 
          (а) сазнање нових чињеница или могућност да се изведу нови докази који би, сами или у вези са раније изнетим чињеницама или изведеним доказима, могли да доведу до друкчијег решења; 
          (б) решење повољно по странку заснивано на неистинитим тврдњама странке којима је овлашћено службено лице доведено у заблуду; 
          (в) решење донето од неовлашћеног лица, или у коме је поступак водило или у њему одлучивало неовлашћено лице или лице које је морало бити изузето; 
          (г) онемогућавање странци или другом учеснику у поступку да прати ток поступка супротно одредбама о превођењу и тумачима.
	Разлози који не могу бити разлози за понављање поступка ако их је странка без успеха изнела у ранијем поступку се односе на: 
          (а) решење донето од неовлашћеног лица, или у коме је поступак водило или у њему одлучивало неовлашћено лице или лице које је морало бити изузето; 
          (б) колегијални орган који није одлучивао у прописаном саставу или за чије решење није гласала прописана већина чланова; 
          (в) онемогућавање лицу које је могло да има својство странке да учествује у поступку; 
          (г) заступање странке супротно закону; 
          (д) онемогућавање странци или другом учеснику у поступку да прати ток поступка супротно одредбама о превођењу и тумачима.
	Иницијатива за понављање поступка. Понављање поступка може да захтева странка, а орган који је донео коначно решење може да понови поступак по службеној дужности. 
	Рокови за понављање поступка. Странка може да захтева понављање поступка у року од 90 дана од сазнања за разлог за понављање, односно у року од шес