преиспитивање предлаже, подносилац захтева, као и разлози и обим у коме се предлаже преиспитивање. Недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице Врховни касациони суд ће одбацити решењем, а ако је захтев уредан - доставиће га противној странци из управног спора, која може, у року који суд одреди, поднети одговор на захтев. Врховни касациони суд решава о захтеву за преиспитивање судске одлуке, односно без одржавања усмене расправе, а побијану одлуку испитује само у границама захтева. Затим пресудом одбија или уважава захтев као основан. У овом другом случају, Врховни касациони суд може укинути или преиначити судску одлуку против које је поднет захтев, при чему када укине судску одлуку, предмет враћа суду чија је одлука укинута, а тај суд је дужан да изведе све процесне радње и да расправи питања на која му је указао надлежни суд. Понављање поступка по тужби странке могуће је из законом прописаних разлога, и то: 1) ако странка сазна за нове чињенице, или нађе или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих би спор био повољније решен за њу да су те чињенице, односно докази били изнети или употребљени у ранијем судском поступку; 2) ако је до судске одлуке дошло услед кривичног дела судије или запосленог у суду, или је одлука издејствована преварном радњом заступника или пуномоћника странке, његовог противника или противниковог заступника или пуномоћника, а таква радња представља кривично дело; 3) ако је судска одлука заснована на пресуди донетој у казненој или грађанској ствари, а та пресуда је касније укинута другом правноснажном судском одлуком; 4) ако је исправа на којој се заснива судска одлука лажна или лажно преиначена, или ако је сведок, вештак или странка, приликом саслушања пред судом дала лажан исказ, а одлука суда се заснива, на том исказу; 5) ако странка нађе или стекне могућност да употреби ранију судску одлуку донету у истом управном спору; 6) ако заинтересованом лицу није омогућено да учествује у управном спору; 7) ако став из накнадно донете одлуке Европског суда за људска права у истој ствари може да буде од утицаја на законитост правноснажно окончаног судског поступка. У односу на првих пет наведених разлога, понављање поступка ће се дозволити само ако странка без своје кривице није била у стању да те околности изнесе у ранијем поступку. Рок за тражење понављања поступка је најкасније 30 дана од дана кад је странка сазнала за разлог понављања, осим у случају ако став из накнадно донете одлуке Европског суда за људска права у истој ствари може да буде од утицаја на законитост правноснажно окончаног судског поступка, када се може тражити у року од шест месеци од дана објављивања одлуке Европског суда за људска права у "Службеном гласнику Републике Србије". За разлику од наведених субјективних рокова, објективни рок је пет година од правноснажности судске одлуке, по чијем протеку се понављање поступка не може тражити. О тужби за понављање поступка решава суд који је донео одлуку на коју се односи разлог за понављање поступка. У тужби за понављање поступка мора се нарочито навести: судска одлука донета у поступку чије се понављање тражи; законски разлог понављања и докази, односно околности које чине вероватним постојање тог основа; околности из којих произлази да је тужба поднета у законском року и чиме се то доказује и у ком правцу и у ком обиму се предлаже измена судске одлуке донете у поступку чије се понављање тражи. По поднетом предлогу за понављање поступка, суд најпре испитује да ли је благовремен и изјављен од овлашћеног лица, па тек када утврди да не постоје разлози за одбацивање предлога, најпре доставља предлог супротној страни, а затим одлучује