29. ДОКАЗИВАЊЕ.

30.1. Доказивање чињеница.

	Доказивање представља укупност процесних радњи органа и странака које имају за циљ стицање уверења о постојању одређених чињеница од којих зависи доношење одлуке. 
	Чињенице које су од значаја за поступање у управној ствари утврђују се доказима. Орган почиње доказивање када установи које су то чињенице од значаја за поступање у управној ствари и које су од њих спорне, при чему се не доказују општепознате (ноторне) чињенице и чињенице чије постојање закон претпоставља (законске претпоставке).
	О управној ствари може да се одлучи на основу чињеница које нису потпуно утврђене или које се доказима само посредно утврђују (чињенице које су учињене вероватним), ако је то законом одређено, али се на извођење доказа којима се чињенице чине вероватним не примењују одредбе овог закона о извођењу доказа. 

30.2. Извођење доказа пред замољеним органом.

	Доказивање се по правилу врши пред органом који води управни поступак. Међутим, тај орган може да одлучи, по службеној дужности или на предлог странке, да се доказни поступак изведе пред замољеним органом, ако је извођење доказа пред органом који води поступак неизводљиво или скопчано са несразмерним трошковима или великим губитком времена. 

30.3. Исправе.

	Иако Закон о општем управном поступку не прави разлику међу доказним средствима према њиховом значају или објективности у поступку доказивања одређене чињенице, исправе ипак представљају једно од значајнијих доказних средстава.
	У литератури основна подела исправа је на јавне и приватне исправе, а она је направљена у односу на издавоца, форму и доказну снагу. Међутим, наш закон који уређује правила општег управног поступка утврђује само јавне исправе.
	Јавна исправа је исправа коју је у прописаном облику издао орган, у границама своје надлежности, којом се доказује оно што се у њој утврђује или потврђује. Исту доказну вредност имају и друге исправе које су прописима изједначене са јавном исправом. Микрофилмска или електронска копија јавне исправе и репродукција копије јавне исправе изједначени су у поступку доказивања са јавном исправом, ако их је издао орган у границама своје надлежности. 
	Ограничење трајања, смањење или губитак доказне вредности јавне исправе. Кад промена правних чињеница (догађаји, правни послови и слично) може да утиче на оно што се у јавној исправи утврђује или потврђује, за потребе доказивања може се прибавити нова јавна исправа. Истовремено, ако је на јавној исправи нешто прецртано, остругано, избрисано или уметнуто или ако она има друге спољне недостатке, овлашћено службено лице цени, с обзиром на околности случаја, да ли је доказна вредност јавне исправе престала или је смањена и колико. 
	Неправилност јавне исправе и копије јавне исправе могући су у управном поступку, јер закон дозвољава доказивање да су у јавној исправи или копији јавне исправе чињенице неистинито потврђене или да је јавна исправа, односно копија јавне исправе неисправно састављена. 
	Подношење исправа. Исправе подносе странке или их прибавља орган који води поступак. Ако је подноси странка, исправа мора бити у оригиналу или микрофилмској или електронској копији или репродукцији копије, или у овереном или обичном препису. Међутим, ако није у оригиналу, овлашћено службено лице мож