чињеничном стању и истом правном основу. Да би ова могућност имала примену, морају кумулативно бити испуњени сви наведени услови. 
	Такође, под истим условима једна странка или више њих могу да остваре више различитих захтева у једном управном поступку (јединство лица на које се односи поступак). 
	Кроз законске одредбе о спајању више управних ствари у један поступак пуну примену нашло је начело делотворности и економичности поступка, јер се тамо где је то могуће, у истим или сличним управним стварима (у погледу предмета и правног основа), поступак води као један и јединствен.
	И на крају, с обзиром на то да вођење управног поступка од стране једног органа, односно овлашћеног службеног лица, са више захтева и странака у оквиру истог предмета, може да изазове онемогућавање или отежавање законитог управног поступања и одлучивања (на пример, због неподударности чињеница), па је уређено правило према коме свака странка задржава право да самостално иступа у поступку који је покренут јавним саопштењем или у коме је више управних ствари спојено у један поступак. 

26.1.6. Измена захтева.

	Измена захтева је једно од важних питања у уређењу права странке на располагање захтевом. Стога је законом уређено да странка може да измени захтев док не буде обавештена о решењу првостепеног органа. Иако се овим не врши прецизирање измене захтева у погледу обима и садржине, она подразумева или проширење поднетог захтева или стављање новог захтева уместо ранијег. Измена захтева не мора да се заснива на истом правном основу, али је неопходно да се заснива на битно истом чињеничном стању. О томе да ли је измена захтева недозвољена орган одлучује решењем након што странка, у складу са одредбама о општењу органа и странака, упозна орган са новелираним захтевом.

26.1.7. Одустанак од захтева.

	Одустанак од захтева није карактеристика само управног поступка, већ је заједнички за све поступке (парнични, кривични и друго). Странка може потпуно или делимично да одустане од захтева док не буде обавештена о решењу другостепеног органа. Сматра се да је странка одустала од захтева и ако њено понашање очигледно указује да више нема интереса да учествује у поступку. У том случају, решењем се обуставља поступак, изузев када се противна страна противи обустављању поступка или када је настављање поступка, који је могао бити покренут и по службеној дужности, у јавном интересу. Трошкове поступка који су настали до обустављања поступка сноси странка која је одустала од захтева.

26.1.8. Поравнање.

	Поравнање представља посебну врсту уговора којим странке са супротним интересима споразумно уређују своје спорне односе поводом којих се води управни поступак. Оно је ретко у управном поступку који се заснива по правилу на једностраначким стварима у којима странка остварује неко право или јој се утврђује нека обавеза и у коме се само изузетно решава спор између две или више странака. 
	Ипак, потребно је нагласити да, у случају постојања спорног односа, орган у току целог поступка настоји да се противне странке у целини или делимично поравнају, а само поравнање мора бити јасно и одређено и не сме бити на штету јавног интереса или правних интереса трећих лица. 
	Поравнање се уписује у записник о поравнању и закључено је када странке прочитају и потпишу записник о поравнању. На захтев странака може им се издати оверен препис записника, који има снагу извршног решења донетог у управном поступку