поднесе доказ. Последице непоступања странке на овај начин сматра се њеним одустанком од захтева, након чега орган решењем обуставља поступак. 

29.3. Усмена расправа.

	Усмена расправа подразумева низ процесних радњи које орган предузима у управној ствари са циљем разјашњења стања ствари и она може бити факултативна и обавезна.
	Усмена расправа је обавезна када у поступку учествују противне странке или када мора да се изврши увиђај или саслуша сведок или вештак. Факултативна је у случају када је овлашћеном службеном лицу остављено да с обзиром на околности конкретног случаја одлучи да ли је то корисно за разјашњење управне ствари. 
	Када је усмена расправа заказана, орган предузима све да се она не одуговлачи и не одлаже и оконча на првом рочишту, а у том циљу дужан је да најмање осам дана пре рочишта позив достави странкама и другим лицима чије је присуство потребно на рочишту. Странци се доставља и поднесак који је дао повод за рочиште. Позив обавезно мора да садржи означење назива органа који је издао позив, лично име и адресу лица које се позива, место и време доласка позваног, предмет због кога се позива и у ком својству (као странка, сведок, вештак, итд.) и шта позвани треба да прибави, односно поднесе. 
	Орган који има техничке могућности може заказати и видео-конференцијску усмену расправу, на коју се сходно примењују одредбе овог закона о усменој расправи. 
	По правилу, усмена расправа је јавна, али овлашћено службено лице може, по службеној дужности или на предлог странке или другог учесника у поступку, да искључи јавност на целој усменој расправи или њеном делу у случају:
          1. ако се расправља о чињеницама које представљају тајне податке сагласно закону или пословну тајну; 
          2. ако то захтевају интереси јавног реда или разлози морала; 
          3. ако се расправља о односима у породици; 
          4. ако постоји озбиљна и непосредна опасност да усмена расправа буде ометана. 
	Искључење јавности објављује се на интернет страници и огласној табли органа, али само до тренутка када се објављује решење и не односи се на странке, њихове законске или привремене заступнике, пуномоћнике, овлашћене представнике и стручне помагаче. Истовремено, овлашћено службено лице може допустити да таквој усменој расправи присуствују поједина службена лица и научни и јавни радници, ако је присуство значајно за њихову службу или рад, али их упозорава да су дужни да као тајну чувају све што су сазнали на усменој расправи. 
	У случају када орган није у могућности да на време достави позиве, а вероватно је да постоје лица која могу да имају својство странке у конкретној управној ствари, може јавно објавити усмену расправу у складу са правилима о јавном достављању. 
	Изостанак странке са усмене расправе одлаже одржавање усмене расправе само у случају ако није утврђено да јој је позив уредно достављен. Ако је поступак покренут захтевом странке, па она не дође на усмену расправу иако је уредно позвана, орган решењем обуставља поступак ако из целокупног стања ствари може да се претпостави да је странка одустала од захтева. Ако то не може да се претпостави или ако поступак мора да се настави у јавном интересу, овлашћено службено лице, с обзиром на околности случаја, одржава усмену расправу без одсутне странке или је одлаже. У сваком случају овлашћено службено лице може одржати усмену расправу без странке према којој је покренут поступак, а може и да одложи усмену расправу о њеном трошку, ако она не дође, без оправданог разлога, на усмену расправу на коју је уредно позвана. 
	Усмена расправа одржава се у седишту органа или на месту увиђаја, а може да се одржи и изван седишта органа, ако се тако знатно смањују трошкови или то погодује темељнијем, бржем и лакшем расправљању