Поред матичне књиге као основне евиденције, води се и азбучни регистар који садржи јединствени матични број грађана, презиме, очево име и име, датум доласка, датум и основ изласка из установе. Регистар се води одвојено за осуђена, прекршајно кажњена и притворена лица.
	За свако осуђено лице води се лични лист, у који се уписују подаци на основу судске одлуке или решења судије за прекршаје, упутног акта, извода из криминалистичке евиденције и других званичних списа. У лични лист улажу се сви списи који се односе на третман осуђеног лица. Свака статусна промена уноси се у лични лист. У лични лист уносе се подаци који се односе на преваспитање (похвале, награде, дисциплинске казне) и други потребни подаци о осуђеном, спајање казне затвора и друго Након пуштања на слободу осуђеног лица, лични лист се трајно чува у установи. На личном листу се оставља у десном углу простор за фотографију. На првој страници личног листа уписују се лични подаци осуђеног лица, на другој страни личног листа уписују се подаци о раније изреченим и извршеним кривичним санкцијама, на трећој страни личног листа уписују се подаци о члановима породице и примедба, подаци о основном и стручном образовању, тетоважи, здравствене промене и на четвртој страни личног листа уноси се лични опис осуђеног лица. Картотека осуђених лица у казнено-поправном дому се води за потребе Министарства правде.
	Поред основне евиденције осуђених лица, установе за извршење заводских санкција воде и помоћне евиденције. Помоћне евиденције су: књига дневног бројног стања лица на издржавању казне затвора. Ова књига води се о дневном кретању лица (дошли - отишли) посебно за мушка, а посебно за женска лица. Такође, у овој књизи се посебно исказују осуђена, прекршајно кажњена и притворена лица. 
	Уз наведене, води се и Роковник истека казне, Књига пролазника, Књига извршених бекстава, Књига дисциплинских казни, Дисциплинска пријава, Књига лекарских прегледа, Књига умрлих лица, Књига молби и жалби, Књига лица пуштених на условни отпуст и друге евиденције.
	Министарство правде води посебне књиге у које се уносе подаци о лицима којима је извршен прекид казне, према којима је изречена посебна мера усамљења, као и о лицима која су побегла из установе.

1. УПРАВНИ СПОР.

1. Појам управног спора.

	У вези са појмом управног спора не постоји јединствено становиште у управној теорији. Међутим, та становишта се могу свести на два основна: појам управног спора у формалном смислу и појам управног спора у материјалном смислу.
	Формално становиште полази од организационог појма управног спора и с тим у вези разликујемо више гледишта. Према првом гледишту, управни спор представља такав спор чије је решавање поверено управним судовима. Друго гледиште пак одређује управни спор као нарочити поступак по коме се решавају управни спорови.
	У материјалном смислу појам управног спора одређује се, с једне стране, према странкама у спору и, с друге стране, полази од правних правила која су предмет спора. У првом случају спор постоји када се управа појављује као странка у спору, било да га покреће физичко било правно лице против управе. По другом гледишту, постојање управног спора заснива се на разлици између приватног и јавног права и на чињеници да управа углавном примењује прописе јавног права, посебно прописе управног права, а само у мањем обиму прописе приватног права.
	У нашем правном систему прихваћена су оба ова појам управног спора. У формалном смислу може се изнети став да појам управног спора произлази из чињенице да овај спор у Републици Србији решава искључиво Управни суд. У материјалном смислу, управни спор постоји онда када се у спору као једна од две странке у поступку појављује орган државне управе или други државни орган.
	У вези са изнетим, потребно је указати на разликовање управног спора прем