предузео као правни претходник или заступник странке, као и у случају када посебни прописи обавезују сведока да поднесе пријаву или да изјаву о неким радњама. 
	Саслушавање сведока се врши понаособ и без присуства осталих сведока. Овлашћено службено лице може поново да саслуша сведока, а може и да суочи сведоке чији се искази не слажу. Сведоци који због старости, болести или инвалидитета не могу да дођу на усмену расправу саслушавају се у стану или другом објекту у коме бораве. Саслушању малолетног сведока присуствује законски заступник. 
	У поступку саслушања од сведока се узимају лично име, број личне карте, пребивалиште или боравиште и подаци о односу са странком, овлашћено службено лице га поучава и о томе у којим случајевима сме да ускрати сведочење. 
	Питања која се постављају сведоку морају да буду прецизна и разумљива и нису дозвољена питања која садрже обману, којима се сведок наводи на одређени одговор или која произлазе из претпоставке да је сведок рекао нешто што стварно није рекао. Сведоку се увек поставља питање откуда му је познато оно што је изрекао. Питања сведоку могу постављати овлашћено службено лице, странке и њихови заступници, али тако да питања најпре поставља овлашћено службено лице, па странке или њихови заступници, преко овлашћеног службеног лица. 
	Новчана казна сведоку може се изрећи из законом утврђених разлога, и то: 
          1. ако уредно позвани сведок не дође на усмену расправу, а не оправда изостанак, или ако се удаљи без одобрења овлашћеног службеног лица, у ком случају орган може наредити да се сведок принудно доведе и да сноси трошкове довођења, а може му изрећи и новчану казну до износа просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу, према подацима органа надлежног за послове статистике;
          2. ако сведок дође на усмену расправу па неоправдано ускрати сведочење, може да му се изрекне новчана казна до износа просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу, према подацима органа надлежног за послове статистике, те ако и после тога неоправдано ускрати сведочење - до износа две просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу, према подацима органа надлежног за послове статистике. 
	Новчана казна се изриче решењем, а орган поништава решење о новчаној казни ако сведок накнадно оправда изостанак са усмене расправе, односно може да поништи решење о новчаној казни ако сведок накнадно пристане да сведочи. Поред наведеног, орган може одлучити да сведок накнади трошкове које је изазвао својим неоправданим изостанком или неоправданим ускраћивањем сведочења. 

30.1. Вештачење.

 	Вештачење се изводи када је за утврђивање или оцену неке чињенице потребно стручно знање којим овлашћено службено лице не располаже. Зависно од сложености вештачења, као и предмета и обима вештачења и рока за давање налаза и мишљења, овлашћено службено лице одређује једног или више вештака. Вештачење се може поверити лицу које има одговарајуће образовање и стручно знање, као и научној или стручној установи. Лице које не може бити сведок не може бити ни вештак, а странци се пружа прилика да се изјасни о подобности вештака. 
	Дужност вештачења подразумева да је лице које је одређено за вештака дужно да дâ  налаз и мишљење.
	Ускраћивање вештачења је могуће само из разлога из којих сведок може да ускрати сведочење, као и из других оправданих разлога. 
       	Странка може захтевати изузеће вештака и ако сумња у његову стручност. 
	Правила вештачења. Овлашћено службено лице саопштава вештаку о којим чињеницама треба да дâ налаз и мишљење. Ако вештачење није могуће на усменој расправи, изводи се изван ње, а вештак саопштава налаз и мишљење на усменој расправи. Више вештака заједнички дају налаз и мишљење, а ако се не слажу, одвојено их излажу