Такође, закључак се разликује од решења и у погледу могућности изјављивања жалбе. Наиме, против закључка није дозвољена жалба, нити се може покренути управни спор, већ се може побијати жалбом, односно тужбом против решења. 
	У свим осталим питањима на закључак се сходно примењују одредбе Закона о општем управном поступку о решењу. 


30. ПРАВНА СРЕДСТВА.

	Управни поступак се води са циљем да се истинито и потпуно утврде све чињенице и околности које су од значаја за законито и правилно поступање у управној ствари и у складу са тим, да се донесе законито и правилно решење.
	Ипак, могуће је да, и поред највеће савесности свих учесника у поступку, у одређеним случајевима дође до разлога који могу бити основ за побијање донетог решења (нпр. повреда неке од радњи у поступку, погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, погрешна примена материјалног права и друго).
	Како би се ове незаконитости и неправилности елиминисале из правног поретка и донело законито и правилно решење, правила општег управног поступка предвиђају правна средства као процесне радње којима се остварује овај циљ.
	У односу на одлучујуће критеријуме разликујемо више врста правних средстава, и то:
          1. Према тренутку када се могу користити разликујемо 
(1) редовна правна средства,
(2) ванредна правна средства.
          2. Према чињеници ко решава о правном средству разликујемо
             (1) деволутивна правна средства,
             (2) ремонстративна правна средства.
          3. Према томе да ли одлажу извршење решења разликујемо 
             (1) суспензивна правна средства,
             (2) несуспензивна правна средства.
          4. Према томе да ли се могу против одређеног управног акта одвојено користити или само у оквиру правног средства против неке друге одлуке:
             (1) самостална правна средства,
             (2) несамостална правна средства.

31. ПРИГОВОР.

	Како је већ наглашено, приговор као средство заштите је новина у нашем досадашњем управнопроцесном законодавству и спада у редовна ремонстративна правна средства.
	Право на приговор настаје због неиспуњења обавеза из управног уговора, због управне радње и због начина пружања јавних услуга, ако не може да се изјави друго правно средство у управном поступку.
	У односу на то, одређен је и рок за изјављивање приговора, и то:
          1) шест месеци од пропуштања органа да испуни обавезу из управног уговора; 
          2) 15 дана од предузимања управне радње или од пропуштања да се управна радња предузме; 
          3) 15 дана од када се јавна услуга не пружа тако да обезбеди уредно и квалитетно, под једнаким условима, остваривање права и задовољавање потреба корисника. 
	Приговор се изјављује руководиоцу органа на чије се поступање односи, који и одлучује о приговору, који утврђује чињенично стање и испитује законитост и правилност поступања органа