napada na urednike, novinare i druga lica koja učestvuju u prikupljanju informacija, kao i na same medije.
Vođeni su i sudski postupci protiv novinara i medija a tužbe se u većini slučajeva odnose na povredu časti i ugleda, uz zahteve za finansijsku kompenzaciju. 
Ove tužbe se većinom rešavaju na štetu novinara mada ima presuda u kojima se novinari oslobađaju odgovornosti. Posebno zabrinjava vest da policija privodi novinare na informativne razgovore zbog njihovog izveštavanja.
Ni u 2014. godini nisu rešena ubistva novinara iz poslednje decenije 20. veka, ali su načinjeni neki pozitivni koraci na tom planu. Za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije aprila 1999. godine osumnjičena su dva visoka funkcionera Državne bezbednosti - bivši načelnik službe Radomir Marković i bivši načelnik njenog centra u Beogradu Milan Radonjić i dva operativca - Ratko Romić i Miroslav Kurak. 
Marković već izdržava dugogodišnju zatvorsku kaznu za ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, Radonjić i Romić su uhapšeni, a Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica. Marković i Radonjić su označeni kao podstrekači ovog zločina a Romić i Kurak kao izvršioci. Početkom juna je podignuta optužnica protiv ove četvorice zbog krivičnog dela kvalifikova-nog kao "teško ubistvo iz niskih pobuda", ali je u julu Specijalni sud u Beogradu zatražio dopunsku istragu. Uloga Mirjane Marković, supruge bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, više puta u javnosti označene kao naručioca ovog ubistva, se, po rečima tužioca, još istražuje. 
Nova istraga o ubistvu dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića još traje i do kraja rada na ovom izveštaju nisu javno predočena nikakva nova saznanja. O ubistvu novinarke Duge Dade Vujasinović takođe nema nikakvih novih podataka i dokaza.
9.7. Neprofesionalno ponašanje medija i novinara. 
Nedostatak profesionalizma u novinarstvu je odavno uočen kao ozbiljan problem koji urušava ugled novinarske profesije i deluje negativno na pravo građana Srbije da na vreme dobiju tačne i pouzdane informacije. Kršenje novinarskog kodeksa sve je uočljivije, posebno u tzv. tabloidima koji nekažnjeno sprovode hajke protiv ljudi, objavljuju neproverene informacije i često su sredstvo u borbi protiv opozicionih političara ili javnih ličnosti koje ne podržavaju vladajuće stranke. Neki tabloidi vodili su prave hajke protiv opozicionih političara, dela vrha policije i nekih poslovnih ljudi.
Kršenje novinarskog kodeksa ne dešava se samo u odnosu na javne ličnosti već se isto tako često i situacije u kojima se nađu obični građani prikazuju na način koji ne poštuje pravila profesije. I pored toga što se na ovaj problem ukazuje već nekoliko godina i u ovoj godini bilo je mnogo slučajeva u kojima su novinarski članci ili tv programi kršili osnovna etička pravila. Budući da je ovo veoma raširena pojava u medijima u Srbiji, za ilustraciju bi moglo da se navede samo nekoliko drastičnih slučajeva. 
Tako su, recimo, objavljivane neproverene informacije i natpisi o tragediji koja se desila porodici Jurić čija je ćerka ubijena nedaleko od svoje kuće. Mediji su opširno izveštaval