Tokom protesta advokata usvojen je Zakon o izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu. kojim je ukinut ekskluzivitet javnim beležnicima da sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti. Izmenama je omogućeno da ove ugovore sačinjavaju i advokati ili drugi pravnici, a da overu ugovora obavljaju javni beležnici. 
Izmenama zakona je predloženo da notari plaćaju porez u visini od 30 odsto od naknade koje dobiju za svoj rad, i da će taj novac ići u republički budžet. Zanimljivo je da do ovih izmena ni jedan deo prihoda javnih beležnika nije išao u budžet. 
Novina je i da kandidati mogu da se prijavljuju za posao javnog beležnika i u opštinama u kojima nemaju prebivalište uz obavezu da promene prebivalište pre početka obavljanja funkcije beležnika. 
Za vreme trajanja štrajka advokata odložen je veliki broj suđenja. Tako, na primer, samo u Osnovnom sudu u Nišu odloženo je 98.000 suđenja, a u Višem sudu u ovom gradu 7.500 suđenja. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da uzrok velikog odlaganja suđenja delom leži i u činjenici da sudije nisu dovoljno koristile procesna ovlašćenja, već su automatski odlagali suđenja.
Predstavnici Advokatske komore Srbije (AKS) i Ministarstva pravde postigli su početkom januara 2015. godine sporazum o izmenama Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o vanparničnom postupku, Zakona o nasleđivanju i Porodičnog zakona čime su se stvorili uslovi za prekid štrajka. 
Izmenama zakona utvrđeno je da će javni beležnici samo overavati ugovore koje sastavljaju građani i advokati, osim ugovora o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih, gluvih, slepih, nepismenih i nemih osoba, kao i sporazuma o zakonskom izdržavanju. Javni beležnici će, osim toga, moći da na poseban zahtev stranke sačine ugovor o hipoteci i založnu izjavu, kada je potrebno da one imaju svojstvo izvršne isprave. Solemnizacija će biti takva da se za ugovor koji sačinjavaju građani ili advokat neće tražiti posebna forma kao sada, već će se ugovori sačinjavati u slobodnoj formi kao i pre 1. septembra 2014. godine kada je počela primena Zakona o javnom beležništvu. Notar će moći da odbije solemnizaciju samo u slučaju da stranka nije poslovno sposobna i da nema uredno punomoćje, ili kada oceni da se radi o apsolutno ništavom ugovoru, a protiv takvog rešenja javnog be-ležnika stranka će imati pravo prigovora sudu. Na taj način je obezbeđena sudska kontrola rada javnih beležnika, a ne samo prigovor Javnobeležničkoj komori što je bilo predviđeno ranijim rešenjem.
Tokom trajanja štrajka advokata iz Ministarstva pravde su stalno dolazile insinuacije da je protest advokata politizovan, uz često spominjanje suđenja Miroslavu Miškoviću, drugim optuženim za slična dela, kao i optuženima za najteža krivična dela. Ovakvim pričama bilo je jasno da je cilj Ministarstva pravde bio da omalovaži i ukalja advokatsku profesiju u celini, i da relativizuje njihove razloge za protest. Uloga države ne bi smela da bude urušavanje i degradiranje advokatske profesije, već da obezbedi njenu samostalnost i nezavisnost. Pored toga, spominjanje konkretnih predmeta predstavlja pritisak na sud jer se posredno pokazuje kakav ishod suđenja očekuje izvršna vlast. 
Protesti advokata, kao i komentari stručne javnosti, nisu bili usmereni na ukidanje javnog beležništva u Srbiji, već na promenu nadležnosti notara i regulisanje odnosa s