pristupu informacijama od javnog značaja pošto bi na taj način bila obezbeđena primena ova dva zakona na pitanja koja nisu regulisana zakonima o privatnom sektoru obezbeđenja. 
Dostupnost podataka iz kaznene evidencije građana, uređena je Krivičnim zakonikom Republike Srbije koji propisuje da niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. Međutim, iako zabranjuje, KZ ne kažnjava ovakvo postupanje. Zakonik propisuje da se građanima mogu izdavati podaci o osuđivanosti ili neosuđivanosti, na njihov zahtev. S druge strane državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku ovi podaci o građanima mogu se dati na obrazložen zahtev ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdan interes zasnovan na zakonu. 
Kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti potrebno je istaći da se u poslednje vreme često u medijima mogu naći lični podaci građana koji su osumnjičeni za krivična dela i nalaze se pod istragom. Tako, javnosti su dostupni podaci iz ličnog i porodičnog života osumnjičenih, među kojima su i podaci o zdravstvenom stanju koji spadaju u naročito osetljive podatke. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ukazao je i na činjenicu da do podataka iz istrage koji se nađu u medijima građani ne bi mogli doći putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja pošto se radi o tajnim podacima. Kako podaci u javnost jedino mogu doći tako što zaposleni unutar institucija dostave podatke medijima, treba napomenuti da je Krivičnim zakonikom predviđeno kao krivično delo upotreba ličnih podataka u svrhu za koju nisu namenjeni a ukoliko ovo delo učini službeno lice predviđena je kazna do tri godine zatvora. Takođe, odgovornost leži i na medijima/novinarima koji prenose podatke iz privatnog života građana. 
Sredinom decembra došlo je do ozbiljne povrede prava na zaštitu ličnih podataka. Naime, bazi podataka koju vodi Agencija za privatizaciju u kojoj se nalaze lični podaci svih građana koji imaju upisane besplatne akcije javnih preduzeća moglo se slobodno pristupiti na internet sajtu ove agencije. Podaci kao što su ime, prezime, pol, godine starosti, matični broj, adresa stanovanja i tako dalje. bili su neko vreme dostupni javnosti, a link preko koga se moglo pristupiti bazi blokiran je nakon intervencije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je upozorio da postoje brojni načini da se ovi podaci zloupotrebe. Otežavajuća okolnost je činjenica da Krivični zakonik nije predvideo krivično delo krađe identiteta.
Kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela, o krivičnom delu za koje je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenju od kazne i oproštenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi. 
Do zaključenja pisanja izveštaja nije utvrđeno na koji način su ovi podaci postali dostupni javnosti, da li je u pitanju hakerski napad ili nezakonito i neovlašćeno postupanje zaposlenih. Međutim, prve reakcije, odnosno izostanak reakcije, državnih zvaničnika i predstavnika državnih organa su zabrinjavajuće jer pokazuju, po ko zna koji put, da država ne pristupa ozbiljno pitanju zaštite podataka o ličnosti.