svako lice čiji su podaci bili predmet prodora, međutim mode-lom su predviđeni izuzeci kada ovo obaveštenje nije i obavezno. Novim zakonom bi se predvidela obaveza pojedinih rukovalaca da obaveste Poverenika o prodoru u bezbednost podataka, a u određenim situacijama i lica čiji su podaci bili predmet prodora, čime bi se uskladilo zakonodavstvo sa Uredbom Komisije 611/2013. od 24. juna 2013. o merama koje se odnose na prijavu prodora u bezbednosti podataka na osnovu Direktive 2002/58/EZ, kao i odredbama Predloga opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti EU. 
Kako je u dosadašnjoj praksi često bio slučaj da se prilikom zahteva za pristup informacijama od javnog značaja organi javne vlasti pozivaju na zaštitu podataka o ličnosti te na taj način ograničavaju ostvarivanje prava, Model zakona posebnom normom uređuje odnos ova dva prava. 
Podzakonski akt koji je Vlada trebala da donese kako bi se regulisao način arhiviranja i mere zaštite naročito osetljivih podataka još uvek ne postoji, zbog čega, prema rečima Poverenika, u velikom broju slučajeva obrade ovih podataka dolazi do povrede prava građana, i to najčešće od strane državnih organa.
7.2. Druge relevantne odredbe za zaštitu podataka o ličnosti. 
Odredbe relevantne za zaštitu podataka o ličnosti nalaze se i u drugim zakonima i propisima, npr. onim koji se odnose na rad, poreski postupak i poresku admi-nistraciju, zdravstvo, bankarski sektor, na obrazovanje, oglašavanje i reklamiranje. 
ZZPL predstavlja matični zakon u oblasti zaštite podataka o ličnosti i sadrži odgovarajuća načela. Svi drugi zakoni koji, po sektorima, uređuju razne oblasti (bezbednosti, prosvete, zdravstva, rada, privrede...) trebali bi da ova načela dalje razrade, što najčešće nije slučaj. Tako npr. u oblasti radnopravnih odnosa Zakon o evidenciji u oblasti rada uređuje koji se podaci prilikom zapošljavanja i u toku rada prikupljaju i obrađuju. Ovaj zakon je donet znatno pre ZZPL i samim tim njegova rešenja nisu u skladu sa novim standardima. 
Krajem 2013. godine usvojena su dva zakona veoma važna za oblast zaštite podataka, Zakon o detektivskoj delatnosti (ZDD) i Zakon o privatnom obezbeđenju (ZPO).371 Usvajanjem Zakona o privatnom obezbeđenju konačno je regulisan položaj velikog broja pravnih lica koja se bave ovom delatnošću i položaj oko 60.000 ljudi koji su zaposleni u ovom sektoru. Zakonom je predviđeno da odgovorno lice u pravnom licu koje se bavi poslovima privatnog obezbeđenja, preduzetnik i fizičko lice koje obavlja poslove privatnog obezbeđenja moraju proći bezbednosnu proveru da bi im Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo licencu za rad. Ovaj uslov se ne odnosi na vlasnika firme koja obavlja ovu delatnost što znači da vlasnik firme može biti i lice sa kriminalnom prošlošću. 
Zakon ne reguliše pitanje bezbednosne provere već upućuje na pravila predviđena Zakonom o oružju i municiji. Predviđeni kriterijumi odnose se na odobrenje za nabavljanje vatrenog oružja i svakako se ne mogu smatrati dovoljnim kako bi se procenilo da li je određeno lice podobno za obavljanje poslova obezbeđenja