Usklađen je sa dokumentima Saveta Evrope i Evropske unije i predviđa nove institute zaštite podataka i posebnih vidova obrade podataka, kao i uređenje postupka zaštite prava. 
Definicija pristanka lica za obradu podataka izmenjena je u delu koji se odnosi na sadržinu i formu pristanka, a čime se omogućava primena zakona u realnom okruženju, i obrada podataka o ličnosti posredstvom informacionih i komuni-kacionih tehnologija. Tako, novo rešenje bi predviđalo da se pristanak može dati i konkludentnom radnjom. Na primer, ukoliko lice uđe u objekat na kojem je jasno istaknuto obaveštenje da je pod video nadzorom to znači da je lice samim ulaskom dalo pristanak za obradu podataka. 
Polazeći od osnovnog načela da je obrada podataka dozvoljena samo ukoliko je predviđena zakonom ili ukoliko je lice dalo pristanak, novim zakonom bi se uredili posebni slučajevi obrade, kao što su zaštita vitalnih interesa lica ili posebni vidovi obrade. Posebno bi se ograničila obrada podataka od strane organa vlasti na osnovu pristanka lica. 
Modelom zakona prvi put je u Srbiji pravno uređeno pitanje video nadzora. 
Opštom odredbom predviđeno je da rukovalac koji vrši obradu podataka o ličnosti na ovaj način mora jasno, na vidnom mestu, istaći obaveštenje da je određeni prostor pod video nadzorom. Obaveštenje mora biti tekstualno i grafičko, a takođe moraju biti istaknuti i podaci o rukovaocu koji obavlja video nadzor. 
Predviđene su i odredbe koje uređuju obradu biometrijskih podataka. Tako, obrada podataka primenom biometrijskih mera mora biti propisana zakonom, a izuzetno primena biometrijskih mera u obrati podataka može se vršiti na osnovu prethodne odluke Poverenika kada je to neophodno zbog bezbednosti ljudi i imovine ili radi zaštite tajnih podataka i poslovnih tajni, pristupa opremi i otkrivanja učinilaca krivičnih dela, a ova svrha se ne može postići drugim načinom obrade. 
Model zakona u članu 40 uređuje i pitanje direktnog marketinga, odnosno neposrednog oglašavanja. Rukovalac podataka može da obrađuje podatke o ličnosti lica na koje se podaci odnose u svrhu neposrednog oglašavanja telefonom, elek-tronskom poštom ili drugim sredstvima komunikacije na daljinu samo na osnovu zakona, saglasnosti lica ili ako se radi o javno dostupnim podacima lica na koje se podaci odnose, a lice nije zabranilo obradu tih podataka u svrhu neposrednog oglašavanja. Podaci o ličnosti koji mogu da se obrađuju su: lično ime, adresa prebivališta ili boravišta, broj telefona, adresa elektronske pošte i drugi kontaktni podaci lica. 
Rukovalac podataka može da obrađuje i druge podatke o ličnosti samo na osnovu pristanka lica na koje se podaci odnose. Lice na koje se podaci odnose može u svakom trenutku zahtevati da rukovalac prestane sa obradom njegovih podataka. 
Kada govorimo o prodoru u bezbednost podataka, model zakona predviđa posebne obaveze rukovalaca. Ukoliko bi došlo do prodora u bezbednost podataka, rukovalac bi u roku od 15 dana o tome trebao da obavesti Poverenika, kao i da podnese izveštaj o preduzetim merama kako bi sprečili dalje ugrožavanje bezbednosti podataka. Rukovalac bi u roku od 15 dana o prodoru u bezbednost podataka trebao da obavesti