Uz finansijske obaveze u slučaju da se okupljanje organizuje na mestu gde se odvija javni saobraćaj, organizator ima i druge obaveze. Pored toga što se od njega zahteva podnošenje prijave, organizator ima, prema zakonu, obavezu da "preduzme mere za održavanje reda na skupu, odnosno da organizuje redarsku službu". Kao što je gore već pomenuto, ovakve obaveze prevazilaze one koje su dopuštene međunarodnim standardima. 
Novi nacrt povećava već značajna opterećenja postavljena za organizatora skupa te tako predviđa da je organizator u obavezi da odredi vođu skupa, da preduzme mere za očuvanje javnog reda, da upravlja skupom i nadzire ga, kao i da vrši nadzor nad radom redarske službe. Organizator treba da obezbedi slobodno kretanje policije, vatrogasne službe i javnog prevoza, kao i da se ponaša u skladu sa naređenjem nadležnog organa. Pored toga, u slučaju zabrane slupa, organizator je dužan da o tome obavesti javnost. Novi nacrt je ukinuo obavezu snošenja troškova izmene režima javnog saobraćaja što je dobro rešenje ali sa druge strane nameće obavezu organizatoru da obezbedi kretanje javnog prevoza. Takva obaveza može u potpunosti da utiče na izbor mesta javnog okupljanja i da tako neosnovano ograniči slobodu okupljanja. U slučaju nepoštovanja ovih obaveza organizatoru može biti izrečena novčana kazna od 30.000 do 100.000 dinara ako je organizator fizičko lice, odnosno kazna od 500.000 do 1.000.000 dinara kada je organzator pravno lice. Ista novčana kazna će biti izrečena organizatoru ako održi skup bez prethodne prijave što može u potpunosti da ukine mogućnost održavanja spontanih okupljanja. 
Svi ovi zahtevi izuzetno su opterećujući za organizatore i mogu imati značajan odvraćajući efekat i tako negativno uticati na slobodu okupljanja, te se mogu smatrati neprihvatljivim, posebno imajući u vidu da prvenstvena obaveza za održavanje javnog reda i mira leži na policiji. 
Važeći zakon predviđa vrlo rigorozne sankcije, uključujući i kaznu zatvora za organizatore skupova koji ne poštuju zakonska pravila, čak i ona koja se odnose na obavezu da se skup prijavi. Novi nacrt ne predviđa kaznu zatvora. 
Važeći zakon ne govori ništa o obavezi države da zaštiti mirno okupljanje, iako problemi koje je ono do sada proizvodilo u praksi potvrđuju neophodnost da se nadležni organi izričito obavežu da mirnim demonstrantima pruže zaštitu i omoguće im da održe okupljanje koje treća lica nasilno pokušavaju da spreče ili najavljuju da će sprečiti. Novi nacrt ne donosi nikakve promene u ovom pogledu. 
U važećem zakonu nije uopšte regulisano pitanje kontrademonstracija. S obzirom na njihov praktični značaj, odnosno na potrebu da se regulišu pitanja koja se u vezi s kontrademonstracijama postavljaju, odnosno kako rešiti situaciju kada dva sazivača žele da održe skup na istom mestu u isto vreme, što je bio slučaj prilikom pokušaja organizacije Parade ponosa prethodnih godina, ne bi bilo loše da zakon postavi neke smernice za regulisanje tog pitanja. Novi nacrt reguliše donekle si-multana okupljanja, na veoma rigidan način, tako što u jednom članu propisuje da ako su dve prijave podnete radi održavanja dva skupa na istom mestu, a skupovi ne mogu simultano da se održe zbog bezbednosnih razloga, prioritet će se dati prijavi koja je ranije podneta. Ova odredba, može potencijalno da ugrozi ostvarivanje slobode okupljanja i da onemoguć