sudijama, te tako sudija ne može biti pozvan na odgovornost zbog iznetog mišljenja ili glasanja prilikom donošenja odluka, izuzev ako je reč o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. 
Među preporukama u Izveštaju o skriningu takođe je navedeno da je neophodno jasnije urediti osnove za razrešenje sudija. 
Disciplinska odgovornost sudija regulisana je glavom 7 Zakona o sudijama. Kada utvrdi da je sudija učinio težak disciplinski prekršaj Disciplinska komisija pokreće postupak za razrešenje sudije. Protiv odluke Disciplinske komisije disciplinski tužilac i sudija protiv koga se vodi disciplinski postupak mogu izjaviti žalbu Visokom savetu sudstva. Ukoliko je sudiji povređeno pravo za koje ovim zakonom nije predviđen poseban postupak zaštite, sudija može Visokom savetu sudstva izjaviti pritužbu (čl. 29). Ako je pritužba osnovana ,  Visoki savet sudstva preduzima mere radi zaštite prava sudije. 
Ustavni sud je utvrdio da su kriterijumi za procenu neosposobljenosti i nestručnosti sudija neadekvatni i nedovoljno određeni.
Iako je Etički kodeks usvojen za sada ne postoji delotvorni mehanizam nadzora njegovog poštovanja. Pored, toga, postoji potreba podizanja javne svesti o prihvatljivim i neprihvatljivim ponašanjima koje su Etičkim kodeksom propisane. 
Navedeno podizanje svesti ne odnosi se samo na nosioce pravosudne funkcije već i na širu jasnost koja bi morala znati kakvo je prihvatljivo ponašanje. 
Prema Izveštaju o skriningu VSS i DVT treba osnažiti tako da mogu da upravljaju pravosudnim sistemom. Među preporukama u Izveštaju o skriningu takođe je navedeno da je neophodno jasnije urediti osnove za razrešenje sudija. Izveštaj navodi da pitanje funkcionalnog imuniteta nije u potpunosti jasno regulisano kako u odnosu na odredbe o polju primene imuniteta, tako i u odnosu na odredbe o proceduri oduzimanja imuniteta. Stoga bi ih trebalo preispitati da bi se osigurala potpuna odgovornost sudija i tužilaca u pogledu krivične odgovornosti. 
Iako postojeći propisi traže od sudija i tužilaca da podnose imovinske kar-tice, ne postoji odgovarajući mehanizam za njihovu proveru, čime se ceo sistem dovodi u pitanje. 
Izmenama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu predviđeno je da javnom tužiocu i sudiji prestaje funkcija kada navrše 65 godina starosti, a ne kako je prethodno bilo nakon što ostvare 40 godina staža. 
5.3.3. Garancije nezavisnosti sudija.
Ustav garantuje tzv. princip nepremestivosti sudije (čl. 150), a ovaj princip bio je dosledno sproveden u Zakonu o sudijama (čl. 2, st. 2 i čl. 18). Sudija može biti premešten ili upućen u drugi sud samo ako se s tim saglasi. Saglasnost se izuzetno ne traži ako sud za koji je izabran bude ukinut ili mu bude ukinut pretežni deo nadležnosti. Posle promene mreže sudova premeštanje sudija postalo je izvesno tako da su Izmenama i dopunama Zakona o sudijama ove odredbe precizirane tako što je propisano da sudija može biti premešten samo u sud istog stepena koji preuzima nadležnost ukinutog suda