izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda, predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji (čl. 50, st. 4). 
Sudijski i tužilački saradnici koji već dugi niz godina rade u sudu podneli su inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti pojedinih članova Zakona o Pravosudnoj akademiji smatrajući da je ovakvim rešenjima ugrožen njihov izbor u zvanje sudija. Ustavni sud je početkom 2014. godine proglasio neustavnim pojedine odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji. U odluci Suda je utvrđeno da su nesaglasne sa Ustavom odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji kojima je propisano da su VSS i DVT dužni da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudije prekršajnog i osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, predlože kandidata koji je završio početnu obuku na Akademiji i da tek ako među prijavljenim kandidatima nema onih koji su završili početnu obuku, mogu predložiti lice koje ispunjava opšte uslove za izbor (čl. 40. st. 8, 9. i 11). Prema oceni Ustavnog suda navedenim zakonskim odredbama povređuje se ustavno načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom, kao i Ustavom utvrđena funkcija VSS i DVT da, kao nezavisni i samo-stalni organi, između ostalog, predlažu kandidate za prvi izbor za sudiju, odnosno zamenika javnog tužioca. 
Značajan uticaj koji Pravosudna akademija i dalje ima, stvara potrebu da se unapredi kvalitet obuke. Program Akademije usmeren je na sticanju veština i analitičkog mišljenja, odobrava ga VSS i DVT, ali ovakvo rešenje stvara veliku odgovornost za državu, obavezu da obezbedi objektivne i merljive kriterijume za izbor kandidata za pohađanje Pravosudne akademije i da im pruži najbolju obuku. 
Kako pre početka obuke nisu doneta odgovarajuća podzakonska akta kojima je trebalo regulisati pitanje merila i kriterijuma za izbor mentora, kao i članova komisija, predavača i ostalih lica ovlašćenih za rad sa polaznicima početne obuke često se u javnosti postavlja pitanje kvaliteta obuke. 
Izveštaj o skriningu navodi da je neophodno da se u godišnji program obuka Akademije uključi pravo EU, da bi sudije svih sudova različite specijalizacije dobi-le zadovoljavajuću obuku pošto će ulaskom Srbije u EU doći do značajne promene pravnog okvira unutar kojega će sudije i tužioci donositi odluke. To znači da će se primenjivati ne samo nacionalni propisi već i propisi EU. Posebno je važno da pravo EU ne bude samo uključeno u inicijalni trening za buduće nosioce pravosudnih dužnosti, već da sve sudije treba na vreme da se osposobe za primenu propisa EU. 
Izveštaj o napretku ističe da pored prava EU postoji potrebа dа se dodаtno unаpredi stručnost sudijа u određenim oblаstimа, nаročito u pogledu oporezivаnjа i finаnsijskih pitаnjа, zаštite potrošаčа, držаvnih subvencijа, konkurencije, аzilа i zаštite ljudskih prаvа. 
5.4. Pravičnost postupka.
Ustav Srbije garantuje svakome pravo na jednaku zaštitu prava u postupku pred sudom, drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovano