održavanje konktrademonstracije koje su veoma važne za razvijanje pluralizma u demokratskom društvu. 
10.6. Uloga policije.
Kao što se iz prikaza Zakona može videti, u njemu su sadržana neka problematična rešenja, i Ministarstvo unutrašnjih poslova ima široka ovlašćenja da skupove zabrani. Međutim, iako se najčešće na ponašanje policije ne mogu uputiti zamerke, nije dobro da organima vlasti bude ostavljeno na volju da odluče kada će kako postupiti, a trenutno je, zahvaljujući neadekvatnim zakonskim rešenjima upravo tako, odnosno kad želi, policija može iz nekih formalnih razloga, koji nisu u skladu s međunarodnim standardima, da odluči da zabrani skup. Novi nacrt predviđa da policija može sprečiti održavanje ili prekinuti skup iz istih razloga predviđenih za zabranu skupa, bez formalne odluke, s tim što kao dodatni osnov za prekid javnog okupljanja propisuje i održavanje skupa na opasnom mestu ili mestu koje je zatvoreno za javnost. Kako Novi nacrt na propisuje obavezno donošenje formalne odluke u ovom slučaju, ostaje nejasno koji redovni pravni lekovi stoje na raspolaganju organizatorima skupa u slučaju ovakvog postupanja policije. 
U Drugom nacrtu akcionog plana za poglavlje 23 predviđeno je sprovođenje obuke policijskih službenika u pogledu obezbeđivanja reda na javnim skupovima i drugim masovnim događajima u saglasnosti sa međunarodnim instrumentima za zaštitu ljudskih prava. Ova aktivnost je predviđena za četvrti kvartal 2017. godine što je neopravdano kasno, kada se ima u vidu da brojne pravne praznine ostavljaju prostor za arbitrarno postupanje policije. 
11. Sloboda udruživanja.
11.1. Opšte.
Pakt o građanskim i političkim pravima i Evropska konvencija o ljudskim pravima garantuju svakom pojedincu pravo da se slobodno udruži sa drugim licima uključujući i pravo da osniva sindikate i učlanjuje se u njih. Oba međunarodna dokumenta dozvoljavaju državama potpisnicama da svojim zakonima posebno ograniče pravo na udruživanje članova oružanih snaga i policije dok Evropska konvencija predviđa i mogućnost ograničenja ovog prava kada su pitanju i pripadnici državne uprave. 
Ustav Republike Srbije jemči slobodu političkog, sindikalnog i svakog drugog oblika udruživanja kao i slobodu da se ostane van svakog udruženja (čl. 55). 
Ustav propisuje da se udruženja osnivaju bez prethodne dozvole, upisom u odgovarajući registar, u skladu sa zakonom. Registar udruženja građana, odnosno nevladinih organizacija (Registar) vodi Agencija za privredne registre dok se političke stranke upisuju u registar koji vodi Ministarstvo pravde i državne uprave (Registar političkih stranaka). 
Zakoni kojima se bliže uređuje ostvarivanje slobode udruživanja su Zakon o udruženjima i Zakon o političim strankama. Postupak upisa u registar udruženja detaljno je uređen Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre