Kritičke ocene stanja medija u Srbiji dolazile su sa više strana. Evropska unija je pohvalila usvajanje medijskih zakona i napredak o istragama o ubistvima novinara, ali je upozorila da će pravi efekti biti vidljivi tek kod primene ovih zakona. 
Evropska komisija je u svom izveštaju navela listu problema kao što je netransparentno vlasništvo i finansiranje, rast pretnji, pritisci, napadi, cenzura i autocenzura, napadi na sajtove, sporo i neefikasno sudstvo, medijske kampanje na osnovu ano-nimnih izvora, curenje službenih podataka u odabrane medije, nepoštovanje pretpostavke nevinosti i često zanemarivanje profesionalnog kodeksa.
Predstavnica OEBS za slobodu medija, Dunja Mijatović, izrazila je zabrinutost zbog rasta cenzure na internetu, a premijer Aleksandar Vučić ju je optužio da laže, da vodi prljavu kampanju protiv njega u Srbiji i inostranstvu i zatražio izvinjenje. On je dodao da poseduje dokaze da mnogi pojedinci iz međunarodne zajednice, kao i neki ambasadori, vrše pritisak na medije da vode kampanju protiv njega i njegove porodice.
U godišnjem izveštaju Stejt departmenta izražava se takođe zabrinutost zbog uznemiravanje novinara i pritisaka na novinare da sprovode autocenzuru, dok je Evropska federacija novinara pozvala Vladu Srbije da dozvoli novinarima da objavljuju istinu o majskim poplavama. Prema izveštaju organizacija Index of censor-ship iz Londona i Osservatorio Balcani e Caucaso iz Italije u Srbiji je, samo od maja do juna ove godine, prijavljeno 16 slučajeva cenzure, najviše na Balkanu. 
Slične su i ocene Edurada Buseka, nekadašnjeg koordinatora Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, koji je izjavio da je medijska situacija u celom regionu Balkana veoma loša i da sloboda medija u ovom regionu više ne postoji, dok je bivši izve-stilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin, izjavio da su najveći problemi medija u Srbiji autocenzura, manjak istraživačkog novinarstva, netransparentnost vlasništva i rast tabloida.
Freedom house ocenjuje Srbiju kao delimično slobodnu po pitanju medijskih sloboda uz ocenu da je sloboda medija u svetu na najnižem nivou od 1996. godine. 
Organizacija Reporteri bez granica smešta Srbiju na 67. mesto od 180 ispitivanih zemalja, što je pad od 13 mesta u odnosu na 2013. godinu.
Materijalni položaj medija u Srbiji, pored opšte teške ekonomske situacije, otežava i njihova brojnost. U zemlji je bilo 1.379 registrovanih medija, od kojih 107 televizijskih i 350 radio stanica, a ovom broju treba dodati i podatak da ilegalno radi 26 radio i tri televizijske stanice. U Srbiji izlazi 15 dnevnih listova (uključujući tri regionalna, dva sportska, jedan ekonomski i jedan besplatni). S druge strane veoma je mali broj čitalaca. Prema istraživanju agencije Partner, obavljenom u avgustu ove godine u Srbiji ima oko 1.200.000 čitalaca dnevno a sve dnevne novine zajedno čita oko 770.000 ljudi, dok je prosečan broj čitalaca po jednom primerku dnevnih novina 1,54. Nažalost, preko dve trećine tiraža otpada na tabloide.
Kada je reč o finansiranju javnih servisa treba reći da je pretplata za javne servise (RTS i RTV) formalno ukinuta početkom 2014. godine, kada je javni servis prešao na finansiranje iz državnog budžeta. S druge strane građani su bili u obavezi da plaćaj