Ključna tačka sukoba između advokata i Ministarstva je nadležnost notara regulisana u članu 82, st. 1 Zakona o javnom beležništvu, prema kojem isprave o pravnim poslovima moraju biti sačinjene u obliku notarskog zapisa. Prema Zakonu o javnim beležnicima, notarski zapis je isprava koju, na osnovu izjava stranaka, sastavlja sam notar u službenom svojstvu, kao lice koje uživa javno poverenje (čl. 6). Ugovori za koje je javni beležnik postao isključivo nadležan po članu 82, st. 1. ovog zakona jesu: ugovori o imovinskim odnosima između supružnika; ugovori o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera; sporazumi o deobi zajedničke imovine supružnika ili vanbračnih partnera; sporazumi o zakonskom izdržavanju; ugovori o raspolaganju nepokretnostima; ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života; ugovori o doživotnom izdržavanju, obećanje poklona i ugovori o poklonu za slučaj smrti. 
Prvobitnim tekstom Zakona o javnom beležništvu iz 2011. godine notar je bio isključivo nadležan samo za ugovore o prometu nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna. Izmenama i dopunama Zakona izbrisane su reči "lica koja su poslovno nesposobna" i notar je postao isključivo nadležan za službeno zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti svih fizičkih i pravnih lica. Prema rečima predstavnika advokata u Srbiji ima više od 8 hiljada advokata, a pretpostavka je da se polovina tih advokata intenzivno ili isključivo bavi pisanjem ugovora, pa je novim propisima velikom broju advokata onemogučeno da se bave poslom koji je kompletno prebačen na mnogo manji broj beležnika.
Tokom 2014. godine usvojen je i novi Zakon o prometu nepokretnosti da bi se njegove odredbe usaglasile sa Zakonom o javnim beležnicima. Po ranijem Zakonu o prometu nepokretnosti za raspolaganje nepokretnostima bila je potrebna pismena forma ugovora, a potpisi su overavani u sudu. Budući da je Zakon o prometu nepokretnosti poslednji put menjan 2009, nije trebalo donositi novi, jer je odredba o formi ugovora o raspolaganju nepokretnostima već zamenjena članom 82 Zakona o javnom beležništvu, kao kasnije donesenim zakonom.
Suštinskih pregovora između advokata i Ministarstva nije bilo prvih mesec dana štrajka jer je ministar pravde Nikola Selaković početak pregovora uslovio momentalnim okončanjem protesta, što advokati nisu želeli da urade. Kao argument u prilog sistema javnih beležnika, ministar Selaković je izjavio da notari za razliku od advokata odgovaraju svojom imovinom za eventualne greške. S druge strane, advokati tvrde da ovo nije tačno i da nema smisla sa pravne tačke gledišta jer u članu 37 Zakona o advokaturi stoji da je advokat dužan da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti.
U novembru 2014. godine predstavnici advokata su podneli Ustavnom sudu Srbije nekoliko inicijativu za ocenu ustavnosti. Ustavni sud je 12. novembra 2014. 
godine, održao pripremnu sednicu postupajući u predmetima formiranim povodom podnetih inicijativa kojima su osporeni Zakon o javnom beležništvu, Zakon o prometu nepokretnosti i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, i u predmetima formiranim povodom osporavanja akata koji se odnose na obustavu rada advokata.