pretplatu i narednih osam meseci jer je do tada važila odredba Zakona o radiodifuziji koja je propisivala obaveznu pretplatu, a Vlada Srbije je u novembru izdvojila dodatnih 900 miliona dinara za finansiranje javnih servisa da bi im nadoknadila iznose ukinute pretplate za oktobar, novembar i decembar. Osnovni razlog za pad pretplate je bila izjava premijera Vučića koji je u maju 2013. godine izjavio da će "televizijska pretplata, kao što sam i obećao građanima Srbije biti ukinuta". Već u prvoj polovini 2013. godine naplata pretplate je pala na 15 do 16 odsto od nekadašnjih 57 miliona evra.
Reklame, jedan od važnih izvora prihoda za medije, su u 2013. donosile između 150 i 160 miliona evra, što je za petinu manji prihod nego u prethodnoj godini, a stručnjaci procenjuju da će pad prihoda od reklama u 2014. biti barem toliki. Pošto se država obavezala da će prekinuti paušalno finansiranje medija jer će se od 1. jula 2015. preći na projektno finansiranje, jasno je da će finansijski problemi medija ubrzano rasti, što će negativno uticati na zarade novinara koji već sada imaju zabrinjavajući niske zarade iako spadaju u zaposlene sa najvišim prosekom obrazovanja.
Usvajanje novog Zakona o oglašavanju može biti prilika za uvođenje reda u državno oglašavanje, podrazumevajući pod tim i oglašavanje javnih i drugih preduzeća u većinskom državnom vlasništvu. To bi bio dobar način da se spreči da se objavljivanjem oglasa favorizuju mediji bliski vlastima. 
Položaj novinara dodatno otežavaju česti napadi na novinarsku struku. Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) od početka godine do kraja avgusta zabeleženo je devet napada na novinare i jedan na imovinu. 
Najviše zabrinjava podatak da počinioci ostaju neotkriveni. U redovnim izveštajima ANEM, saopštenjima Nezavisnog udruđenja novinara Srbije i Udruženja novinara Srbije pominje se veliki broj napada na novinare u dosta gradova u Srbiji (u Valjevu, Aleksandrovcu, Nišu, Beogradu, Kuršumliji, Gornjem Milanovcu, Vrnjačkoj banji, Kraljevu, Rumi, Majdanpeku). Novinare su napadali političari, policajci, pripadnici obezbeđenja, fudbalski treneri i građani. 
Urednik Fonet-a Davor Pašalić pretučen je 2. jula na Novom Beogradu, nedaleko od zgrade u kojoj stanuje. Trojica nepoznatih mladića pretila su mu pištoljem i tražila novac, a kada je on odbio da im da novac, počeli su da ga tuku i vređaju na nacionalnoj osnovi (uz povike "ustašo" i "Hrvatu"). Pašalić je zadobio teške povrede a ono što navodi da je u pitanju ciljani napad je činjenica da su mladići vređali Pašalića na nacionalnoj osnovi što pokazuje da su znali koga i zašto napadaju. Međutim, i pored protesta medijskih i novinarskih udruženja napadači još uvek nisu otkriveni iako je ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović izjavio da je ovaj slučaj prioritet u istrazi policije. 
Posebno je ugrožena bezbednost novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom. Аgencija za privredne registre (APR) je recimo pоčеla dа bеlеži kо је svе pristupao аrhivi dokumenata, odnosno uvela je praksu da novinari koji pretražuju njihove arhive moraju da podnesu poseban zahtev sa ličnim podacima i informacijom za koju se firmu interesuju. Na ovo je reagovao Pоvеrеnik zа infоrmаciје оd јаvnоg znаčаја i zаštitu pоdаtаkа о ličnоsti, Rоdоlјub Šаbić, i najavio pоkretanje postupka nаdzоrа nаd primеnоm Zаkоnа о zаštiti pоdаtаkа о ličnоsti, kao i da će zahtevati od APR da se izјаsn