Zalihe su sredstva koja se drže radi prodaje u redovnom poslovanju ili su u procesu proizvodnje namenjene prodaji ili u obliku osnovnog i pomoćnog materijala koji se troši u proizvodnom procesu ili pri pružanju usluga. 
Vrednost zaliha obuhvata sve troškove kupovine, troškove konverzije i druge troškove koji su nastali u dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju ili sadašnje stanje. 
Kad se zalihe prodaju, njihov knjigovodstveni iznos se priznaje kao rashod u periodu u kom se priznaje i s njima povezani prihod. 
Od svih imovinskih delova koji se pojavljuju u bilansu stanja trgovinskih i proizvodnih preduzeća, posebna pažnja mora se obratiti na reviziju zaliha. Sa aspekta revizora, sa zalihama su uvek povezani najveći problemi u verifikaciji. Za ovu tvrdnju postoje sledeći razlozi: 
Kod proizvodnih preduzeća zalihe nisu homogene - čine ih četiri elementa: sirovine, materijal, nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi. Svaka od njih ima svoje probleme vrednovanja. 
Kod većine klijenata zalihe su stavka u bilansu stanja sa najvećim prometom, odnosno sa najvećim brojem transakcija. Njihova meterijalnost stoga otežava problem verifikacije. Revizija zaliha se obično izvodi na bazi uzorka.
Promena u zalihama imaju direktan efekat na finansijski rezultat klijenta. Greške u proceni zaliha dovode do pogrešnog izračunavanja finansijskog rezultata. 
Verifikacija vođenja zaliha ponekad zahteva visoku tehničku stručnost koja je izvan kvalifikacija revizora. Utvrđivanje vrednosti zaliha ne svodi se samo na problem prebrojavanja već i na problem identifikacije i vrednovanja. 
Značajni aspekt popisa zaliha je u tome što proces prebrojavanja mora da se odvija istovremeno na različitim lokcijama kako bi se izbeglo neuključivanje ili dvostruko brojanje zaliha zbog pomeranja sa različitih lokacija. Kao lokacija se može pojaviti i linija montaže pa je malo verovatno da će proizvodni proces biti obustavljen da bi se precizno prebrojale zalihe. 
Osim čiste identifikacije zaliha veoma je važno pitanje i njihovog vrednovanja. Prilikom vrednovanja zaliha, potrebno je posebnu pažnju obratiti na utvrđivanje cene koštanja u proizvodnji. Kalkulacija cena koštanja je složena jer zahteva razdvajanje troškova koji ulaze i koji ne ulaze u cenu koštanja. Od toga direktno i značajno utiče finansijski rezultat. Pri tome, obračun cene koštanja je specifičan za svako preduzeće zbog različitih delatnosti, mesta troškova, načina organizacije pogonskog knjigovodstva, proizvodnog programa i slično. Zbog toga revizor, pre samog testiranja, mora da odvoji značajno vreme da razume proizvodne procese. Bez toga nije moguće kvalitetno sprovesti reviziju zaliha.