приватних података потребна сагласност лица, осим уколико то лице није већ јавно објавило информацију о себи, уколико се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, посебно ако се односи на носиоца јавне или политичке функције, а објављивање информације је у интересу националне безбедности, јавне сигурности или економске добробити земље, ако је лице својим јавним изјавама, односно понашањем у приватном, породичном или професионалном животу привукло пажњу јавности и на тај начин дало повода за објављивање информације, односно записа; ако је информација саопштена, односно ако је запис начињен у јавној скупштинској расправи или у јавној расправи у неком скупштинском телу или на неком јавном скупу отвореном за јавност.
	Правна заштита личности у поступку када се подаци објављују од стране медија регулисана је Законом о јавном информисању и медијима, па тако се предвиђа право лица да тражи објављивање одговора или исправке објављене информације, као и могућност плаћања судских пенала и обавезног објављивања одговора или исправке у случају одбијања објављивања одговора или исправке.

1.5. Поступак пред Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

	Поступак пред Повереником може бити у два случаја:
	1. Одбијање обавештавања, увида и копирања података
	Уколико орган који обрађује податке решењем одбије захтев странке да изда обавештење, односно омогући увид и копирање података, или уколико орган не поступи по захтеву у року од 15, односно 30 дана, странка има право жалбе коју подноси Поверенику.
	2. Орган не прикупља и обрађује податке
	Уколико орган власти не обрађује податке које странка тражи, дужан је да примљени захтев проследи Поверенику који ће захтев доставити органу који обрађује податке и наложиће му да одлучи о захтеву у року од 15 дана за давање обавештења, односно 30 дана за омогућавање увида или копирање. 
	Ако орган коме је Повереник наложио одлучивање по захтеву у року не реши или одбије захтев, против овог непоступања или решења о одбацивању или одбијању захтева странка има право жалбе Поверенику.
	У оба случаја Повереник доноси одлуку по жалби најкасније у року од 30 дана од подношења жалбе. Повереник може жалбу одбити и потврдити решење органа власти или може утврдити да је жалба основана и наложити органу да у одређеном року поступи по захтеву странке. Против одлуке Повереника може се покренути управни спор.
	У области заштите приватности, Повереник има и друге надлежности, као што су: мишљења у вези са успостављањем нових збирки података, одн. нових информационих технологија у обради, праћење примене мера заштите података и унапређење заштите података, указивање на злоупотребу прикупљених података, вођење Централног регистра свих збирки података које воде органи власти.
2. Заштитник грађана.

3.1. Појам Заштитника грађана.

	Заштитник грађана је институција која је задужена да штити права грађана контролом извршне власти. Контролу извршне власти у парламентарном систему врши парламент, али у модерним државама уочена је потреба да извршну власт, а нарочито органе државне управе, тзв. администрацију мора контролисати и орган независан од политичких утицаја.
	Заштитник грађана или омбудсман први пут је званично уведен у Шведској, 1809. године, и главна улога му је била да контролише краља и владу у поштовању и извршавању закона. Назив "омбудсман" потиче из шведског језика и значи "особа која има слуха за народ"