најважнијих интереса свих грађана, друштва и државе. Према томе, ни држава није слободна да по својој вољи прикупља податке о грађанима, уколико то они не знају и на то нису пристали или су обманути у вези са сврхом прикупљања података.
	Нарочито осетљиви подаци су подаци који се односе на националну припадност, расу, пол, језик, вероисповест, припадност политичкој страници или синдикату, здравствено стање, социјални статус, жртве насиља, осуду за кривично дело и сексуални живот. Ови подаци имају појачану законску заштиту, па је тако предвиђено да пристанак за обраду мора бити изричит, а обрада је битна због важних интереса грађана, друштва и државе.

2.3. Права лица и заштита права лица чији се подаци прикупљају и обрађују.
	
2.3.1. Права лица.

	Лице о коме се подаци обрађују има право да потпуно и истинито буде обавештен о свим постојећим и могућим догађајима који су везани за прикупљање и обраду података о њему/њој (који подаци се обрађују, ко је руковалац подацима, ко је обрађивач података, који је извор података, сврха обраде, ко има увид у податке, који се подаци преносе даље и коме, и друго). 
	Лице има право да захтева од органа који обрађује податке да му омогући увид у прикупљене и обрађене податке. Уколико открије да неки подаци нису исправни или су лажни, лице има право да од тог органа тражи исправку, допуну, ажурирање или брисање податка.
	Лице има право и да захтева да се обрада његових података ограничи ако оспорава тачност тих података, ако је обрада незаконита, ако руковалац података више нису потребни подаци или је поднет приговор.
	Лице има право да захтева копију података која се односи на то лице.
	У случајевима посебне обраде, одн. обраде у посебне сврхе права лица су сужена у односу на редовну обраду, што је можда разумљиво с обзиром да се ради о кривичним стварима и заштити националних интереса. Држава је дужна води рачуна да у овим случајевима не дође до злоупотребе, тако да се појмови као што су "национални интерес" морају уско тумачити. 

2.3.2. Поступак заштите. 

	Поступак заштите покреће лице на које се подаци односе и које има право да у сваком тренутку поднесе руковаоцу приговор на обраду његових података о личности. О сваком захтеву руковалац је дужан да одговори у року не дужем од 30 дана од дана пријема захтева, а дужан је и да обавести странку о праву на подношење притужбе Поверенику, односно тужбе суду.
	Лице које сматра да је обрада података о његовој личности извршена супротно закону има право да поднесе притужбу Поверенику. Против одлуке Повереника може се тужбом покренути управни спор пред Управним судом, у року од 30 дана од дана пријема одлуке Повереника. У случају да Повереник у року од 60 дана не поступи по поднетој притужби, може се непосредно покренути управни спор. 
	Може се приметити да поступак заштите података о личности пред руковаоцем и Повереником није ограничен великим бројем преклузивних рокова, односно, рокова чијим пропуштањем се губи одређено право, што представља добро решење, јер право на заштиту личних података се не губи протеком неког времена. Док год податак постоји у нечијој "туђој евиденцији", лице на које се тај податак односи може тражити законску заштиту. 

2.4. Заштита личности у медијима.

	Уколико новинари или други медији желе да објаве неки приватни податак, они морају тражити сагласност лица на који се податак односи. Заштита права на приватност уређена је и Законом о јавном информисању и медијима, којим се, такође предвиђа да је за објављивањ