примену посебних прописа из надлежности поступања полиције и примену царинских и пореских правила, поступака и администрације, одређује се посебним законом. 
1) Положај је радно место на коме државни службеник има овлашћења и одговорности у вези с вођењем и усклађивањем рада у државном органу.
          Положај се стиче постављењем од Владе или другог државног органа или тела. Влада поставља на положај помоћника министра, секретара министарства, директора органа управе у саставу министарства, помоћника директора органа управе у саставу министарства, директора посебне организације, заменика и помоћника директора посебне организације, директора службе Владе, заменика и помоћника директора службе Владе, заменика и помоћника генералног секретара Владе, државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца. Положаји у судовима и јавним тужилаштвима одређују се актом Врховног касационог суда Србије, односно Републичког јавног тужиоца, а положаји у осталим државним органима одређују се актима тих органа.
2) Извршилачка радна места јесу сва радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица у државном органу (начелник одељења, шеф одсека, руководилац групе). Разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад. Звања се не везују за људе, већ за послове радног места. Стога је промена радног места услов за напредовање и стицање вишег звања.
	Звања су виши саветник, самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, референт и млађи референт. 
	У звању вишег саветника раде се најсложенији послови који знатно утичу на постизање резултата у некој области из делокруга државног органа, уз обраћање претпостављеном само о питањима вођења политике. За рад на пословима у звању вишег саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање седам година радног искуства у струци. 
	У звању самосталног саветника раде се сложени послови који захтевају посебно специјалистичко знање и искуство, самосталан рад без надзора претпостављеног и доношење одлука у сложеним случајевима уз само општа усмерења и упутства претпостављеног. За рад на пословима у звању самосталног саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци. 
	У звању саветника раде се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, уз повремени надзор претпостављеног. За рад на пословима у звању саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање три године радног искуства у струци. 
	У звању млађег саветника раде се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, уз редован надзор претпостављеног. За рад на пословима у звању млађег саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, у специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање једну годину радног искуства у струци или најмање пет година радног стажа у државним органима. У овом случају, наиме, треба правити разлику између захтева (услова) који се тиче радног искуства у струци (завршен приправнички стаж обезбеђује једну годину радног искуства на пословима који захтевају одређени степен и врсту образовања) и алтернативно постављеног услова који се односи на дужину радног стажа у државним органима (пет година), независно од послова које је лице обављало