не може бити притворен без одобрења Народне скупштине. 
	Повереник мора бити ослобођен утицаја политике и законодавне и извршне власти, тако да ни један државни орган или лице не сме утицати на рад Повереника давањем налога.
	Одлуке Повереника могу бити оспораване само у судском поступку, па тако се против одлука Повереника може покренути управни спор.

1.4. Поступак прибављања информације од јавног значаја.

	Поступак ради прибављања информација од јавног значаја започиње када лице поднесе захтев за остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја.
	Захтев се подноси писмено или усмено органу јавне власти који поседује информацију и мора да садржи назив органа јавне власти коме се подноси, име и презиме и адресу подносиоца захтева и што прецизнији опис информације која се тражи.
	Орган јавне власти је дужан да, уколико поседује информацију, исту достави подносиоцу у року од 15 дана од пријема захтева. Тај рок се у нарочито оправданим случајевима може продужити на 40 дана. Уколико орган не поседује информацију, дужан је да о томе обавести подносиоца захтева и Повереника. 

	Уколико орган јавне власти одбије да да информацију, дужан је да у року од 15 дана од пријема захтева, донесе решење о одбијању које мора бити образложено. Против овог решења може се уложити жалба Поверенику. Жалба Поверенику може се такође поднети и када орган јавне власти не одговори на захтев у року од 15 дана, када одбије да копира документ који садржи тражену информацију или одбије да дозволи увид у документ који садржи информацију или на било који други начин отежава или онемогућава приступ јавним информацијама.
	Уколико је решење о одбијању захтева донето од стране Народне скупштине, председника Републике, Владе, Врховног суда Србије, Уставног суда и Републичког јавног тужиоца не може се изјавити жалба Поверенику, али се може повести судски поступак.
	Повереник је дужан да у року од 30 дана од дана пријема жалбе донесе одлуку. Повереник може одбацити жалбу (из формалних разлога), одбити жалбу (ако није основана) и усвојити жалбу и наложити органу јавне власти да достави тражену информацију. Против одлука Повереника може се повести судски поступак, односно може се тужбом покренути управни спор.

1.5. Унапређивање јавности рада органа јавне власти.

	Поступак тражење информација од јавног значаја може се посматрати као деловање у појединачним случајевима, када тражилац информације зна да је неки орган јавне власти нешто већ урадио и да о томе постоји податак. То значи да је то појединачна мера у тачно одређеном случају.
	Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја предвидео је и одређене опште мере како би се јавност рада органа јавне власти унапредила. Међу те опште мере спадају:
          1. обавеза објављивања информатора о раду органа јавне власти најмање једном годишње,
          2. одређивање запосленог који ће бити задужен за давање информација од јавног значаја и обавезна заштита тог запосленог у смислу да не сме трпети негативне последице од стране послодавца уколико даје информације од јавног значаја,
          3. одржавање тзв носача информација (одржавање уредне и приступачне папирне или електронске датотеке или писарнице и архиве),
4. државни органи су дужни да једном годишње, до 20. јануара, поднесу Поверенику извештај о броју поднетих захтева, броју потпуно или делимично усвојених захтева, као и о броју одбачених и одбијених захтева, као и броју и садржини жалби против решења којима се одбацује или одбија захтев