места: начелник градске управе града Београда, његови заменици (секретар секретаријата градске управе града Београда) и подсекретар секретаријата (у даљем тексту: начелник управе).
	Службеника на положају у органима и службама аутономне покрајине поставља и разрешава надлежни орган аутономне покрајине, у складу са покрајинским прописима. Градско, односно општинско веће (у даљем тексту: Веће) поставља и разрешава начелника управе и заменика начелника управе. Службеника на положају у управи градске општине поставља и разрешава орган утврђен прописима града.
	Службенику престаје рад на положају:
          1) протеком времена на које је постављен;
          2) подношењем писмене оставке;
          3) ступањем на функцију у државном органу, органу аутономне покрајине или органу јединице локалне самоуправе;
          4) укидањем јединице локалне самоуправе, односно градске општине;
          5) укидањем органа управе, односно секретаријата Градске управе града Београда;
          6) укидањем покрајинског органа, службе или организације;
          7) даном навршења 65. године живота ако има најмање 15 година стажа осигурања;
          8) ако му радни однос престане његовим писменим отказом;
          9) разрешењем;
          10) укидањем положаја.
	Престанак рада на положају утврђује се решењем које доноси орган надлежан за постављење службеника, у року од осам дана од дана наступања разлога због којих је рад на положају престао. Решење садржи образложење са разлозима због којих је рад на положају престао и дан кад је престао рад на положају. Против решења жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.
	Одговорност службеника за штету. Службеник је одговоран за штету коју на раду или у вези с радом намерно или из крајње непажње проузрокује послодавцу. Постојање штете, висину штете и околности под којима је штета проузрокована утврђује послодавац или лице које он за то писмено овласти. Ако би утврђивање висине штете проузроковало несразмерне трошкове, висина штете може да се одреди у паушалном износу. Ако службеник одбије да надокнади штету, право на надокнаду штете може да се оствари у парничном поступку. Послодавац и службеник могу да закључе писмени споразум којим одређују висину и начин накнаде штете, који има снагу извршне исправе. Службеник се ослобађа од одговорности за штету коју је проузроковао извршењем налога непосредног руководиоца ако му је писменим путем саопштио да извршење налога може да проузрокује штету. 
	За штету коју службеник на раду или у вези с радом проузрокује трећем лицу незаконитим или неправилним радом одговара послодавац. Ако послодавац оштећеном надокнади штету коју је службеник проузроковао намерно или из крајње непажње, има право да од службеника захтева накнаду плаћеног износа у року од шест месеци од дана исплаћене накнаде штете. Оштећено лице има право да накнаду штете захтева и непосредно од службеника, ако је он штету проузроковао намерно.
	Послодавац одговара за штету проузроковану службенику на раду или у вези с радом, према општим правилима облигационог права. Послодавац и службеник могу да закључе писмени споразум којим одређују висину и начин накнаде штете, који има снагу извршне исправе. Ако послодавац одбије да надокнади штету, право на надокнаду штете може да се оствари у парничном поступку. 
	Одредбе овог закона о одговорности службеника за штету сходно се примењују и на намештенике.
	Престанак радног односа. Службенику престаје радни однос: 1) протеком времена на које је заснован; 2) споразумом; 3) отказом; 4) по сили закона; 5) на други начин одређен овим или посебним законом. Службенику на положају, по спроведеној иницијативи за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу проти