државни службеник може да буде распоређен, односно премештен на непосредно више радно место ако испуњава услове за напредовање и након провере компетенција. 
	Ако државни орган буде укинут, а његов делокруг преузме други државни орган, он преузима и државне службенике из укинутог државног органа, решењима која доноси руководилац државног органа који је преузео делокруг. До доношења новог Правилника у државном органу који је преузео делокруг, преузети државни службеници настављају да раде послове које су радили, а право на плату остварују према дотадашњим решењима. Ако део делокруга државног органа преузме други државни орган, он преузима и државне службенике који раде у преузетом делокругу. Ако државни орган буде укинут, а његов делокруг не преузме ниједан државни орган, државни службеници из укинутог државног органа постају нераспоређени. У случају укидања органа државне управе или службе Владе решења којима се утврђује да су државни службеници нераспоређени доноси руководилац Службе за управљање кадровима. 
	Положај нераспоређених државних службеника. Док је нераспоређен, државни службеник има право на накнаду плате према закону којим се уређују плате у државним органима (65% основне плате). Државном службенику престаје право на исплату накнаде плате ако се без оправданог разлога не одазове позиву државног органа да учествује у поступку провере компетенција због потребе преузимања у тај државни орган. Државни службеник остварује права из социјалног осигурања у складу са прописима о обавезном социјалном осигурању. Сва права из радног односа државни службеник остварује у државном органу чији је руководилац донео решење да је државни службеник нераспоређен. Нераспоређеном државном службенику престаје радни однос ако у року од два месеца не буде премештен у други државни орган.
	Решење којим се утврђује да је државни службеник из органа државне управе и службе Владе нераспоређен доставља се Служби за управљање кадровима, наредног дана од дана његовог доношења. Служба за управљање кадровима укључује податке о нераспоређеним државним службеницима у евиденцију интерног тржишта рада и испитује могућност њиховог премештаја.

12. Одлучивање о правима и дужностима државних службеника.

12.1. Одлучивање у првом степену.

	О правима и дужностима државног службеника одлучује руководилац решењем, ако Законом о државним службеницима или другим законом или другим прописом није друкчије одређено. Руководилац може писмено да овласти државног службеника, који има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, специјалистичким струковним студијама или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци, да уместо њега одлучује о правима и дужностима државних службеника. Овлашћење може бити ограничено по садржини и трајању. При одлучивању о правима и дужностима државног службеника примењује се закон којим се уређује општи управни поступак, изузев код одлучивања о одговорности за штету. 
	Ако државним органом руководи државни службеник, о његовим правима и дужности одлучује Високи службенички савет кад је државног службеника поставила Влада, ако Законом о државним службеницима није другачије одређено, односно тело које одреди државни орган или тело надлежно за постављење државног службеника. 
	Против решења којим се одлучује о правима и дужностима државног службеника који руководи државним органом жалба није допуштена, али може да се покрене уравни спор. 

8.2. Жалбене комисије.

	Жалбене комисије одлучују о жалбама државних службеника на решења којима се у управном поступку одлучује о њиховим правима и дужностима и о жалбама учесника интерног