односа по основу рада, нити могу бити оправдан основ да се запослени прогласи вишком запослених у складу са прописима који уређују рад.
	Обавеза синдикалних организација да најмање 30% представника мање заступљеног пола укључе у састав одбора за преговоре јесте посебна мера коју Закон предвиђа како би у процесу колективног преговарања било обезбеђено равномерно учешће представника оба пола. Наиме, процес преговора ради закључења колективних уговора укључује веома осетљива питања као што су питања услова и цене рада, па у том процесу треба обезбедити једнаке могућности запосленима оба пола да искажу своје потребе и да остваре своје легитимне интересе, без дискриминације и под једнаким условима.



6. СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ.
	
	Социјално осигурање обезбеђује социјалну сигурност по основу рада. Та сигурност предупређује ризике старости, инвалидности, болести, смрти, незапослености и других социјалних опасности. У Републици Србији постоје три гране социјалног осигурања по основу рада и уплаћених доприноса. То су: 1) пензијско и инвалидско осигурање; 2) осигурање за случај незапослености и 3) здравствено осигурање.
1. Пензијско и инвалидско осигурање.
	
	Пензијско и инвалидско осигурање обухвата обавезно и добровољно пензијско и инвалидско осигурање.
	Обавезно пензијско и инвалидско осигурање уређено је Законом о пензијском и инвалидском осигурању. Обавезним пензијским и инвалидским осигурањем обезбеђују се права за случај старости, инвалидности, смрти и телесног оштећења.
	Права из обавезног пензијског и инвалидског осигурања јесу: 1) за случај старости - право на старосну пензију; 2) за случај инвалидности - право на инвалидску пензију; 3) за случај смрти - право на породичну пензију и право на накнаду погребних трошкова; 4) за случај телесног оштећења проузрокованог повредом на раду или професионалном болешћу - право на новчану накнаду за телесно оштећење. Права из пензијског и инвалидског осигурања стичу се и остварују зависно од дужине улагања и висине основице на коју је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање и уз примену начела солидарности. Та права су лична права и не могу се преносити на друга лица, па престају смрћу корисника. Средства за пензијско и инвалидско осигурање, односно права из пензијског и инвалидског осигурања обезбеђују се, односно остварују код Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
	Обавезно осигурана лица (осигураници) јесу: 1) запослени; 2) лица која самостално обављају делатност; 3) пољопривредници.
	Старосна пензија. Према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, осигураник стиче право на старосну пензију: 1) кад наврши 65 (мушкарац), односно 60 (жена) година живота и најмање 15 година стажа осигурања; 2) кад наврши 40 (мушкарац), односно 35 (жена) година стажа осигурања и најмање 53 године живота; 3) кад наврши 45 година стажа осигурања. Свака од ове три ситуације је довољна да се право оствари. Када је реч о првој од наведених ситуација, актуелни закон предвидео је поступност у испуњавању услова у погледу година живота. Осигураник стиче право на старосну пензију:
          1) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања;
          2) кад наврши 45 година стажа осигурања. Изузетно од овог правила, осигураник жена стиче право на старосну пензију када има најмање 15 година стажа осигурања и године живота према посебно утврђеној табели у закону, која обухвата период 2015-2031. године. 
	Инвалидска пензија. Инвалидност је предуслов за стицање права на инвалидску пензију. Инвалидност постоји кад код осигураника настане потпуни губитак радне способност