Приватни интерес државног службеника је било каква корист или погодност за државног службеника или са њиме повезано лице.
          Државни службеник дужан је да предузме све што је у његовој моћи како би избегао било какву ситуацију сукоба интереса, а ако се таква ситуација није могла избећи, примењују се одредбе овог закона о управљању сукобом интереса.
          На одређивање круга повезаних лица, у смислу одредби закона о спречавању сукоба интереса, примењују се прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција. 
          Државни службеник и са њим повезана лица не смеју тражити, нити примити ствар, услугу или било какву другу корист дату или учињену без одговарајуће накнаде (у даљем тексту: поклон) за себе или повезана лица, а који утичу, могу утицати или се чини да утичу на непристрасно или професионално обављање дужности, односно који се могу сматрати наградом у вези са вршењем његових дужности, изузев пригодног поклона мање вредности. 
          Пригодни поклон је поклон који се прима у приликама када се протоколарно или традиционално размењују, а који ни тада не може бити у новцу или хартијама од вредности. 
          Државни службеник дужан је да о поклону у вези са обављањем своје дужности обавести државни орган у којем је запослен најкасније наредног дана од дана пријема поклона, а државни орган дужан је да води евиденцију о свим поклонима које су примили државни службеници. 
          На садржину обавештења о примљеном поклону и евиденције о поклонима, као и на начин утврђивања вредности и висине поклона чији је пријем дозвољен сходно се примењују одредбе закона којим се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција. 
	Он не сме да користи рад у државном органу да би утицао на остваривање својих права или права с њиме повезаних лица.
	Државни службеник може, уз писмену сагласност руководиоца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада државног службеника. 
          Руководилац о давању писмене сагласности одлучује у року од три дана од дана достављања захтева државног службеника за добијање сагласности. 
          Кад државним органом руководи државни службеник, о давању сагласности за његов додатни рад и о забрани додатног рада одлучује државни орган или тело надлежно за његово постављење у року од 10 дана од дана достављања захтева државног службеника. 
	Сагласност руководиоца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима, али је државни службеник дужан да о додатном раду обавести руководиоца наредног радног дана од дана почетка обављања додатног рада. Руководилац може забранити и такав рад ако се њиме онемогућава или отежава рад државног службеника, штети угледу државног органа, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада државног службеника.
	Државни службеник не сме да оснује привредно друштво, јавну службу, нити да се бави предузетништвом. 
          Државни службеник дужан је да податке о лицу на које је пренео управљачка права и доказе о њиховом преносу достави руководиоцу, а државни службеник који је на положају Агенцији за борбу против корупције, која је дужна да о томе податке објави на својој интернет презентацији. 
	Такође, државни службеник не сме бити директор, заменик или помоћник директора правног лица, а члан управног одбора, надзорног одбора или другог органа управљања правног лица може бити једино ако га именује Влада или други државни орган. 
Државни службеник може да буде члан органа удружења