значаја и заштиту података о личности. Законодавац је закључио да исти орган треба да води с једне стране, заштиту приватних података и заштиту права на обавештеност, а како би се направио најисправнији могући баланс између ових права.

2.2. Прикупљање и обрада података о личности.

2.2.1. Прикупљање података.

	Прикупљање података о личности је радња другог лица које прикупља информације о физичким лицима, појединцима у различите сврхе, најчешће ради вођења службених евиденција.
	Прикупљање пре свега врше органи управе који су законом овлашћени за њихово прикупљање, односно за вођење службених евиденција (министарство унутрашњих послова, матичне службе и слично. ). Податке могу прикупљати и друга лица ако им закон то дозвољава (нпр. уговором између банке и клијента даје се сагласност банци да обрађује податке, тако да је ово уговорни однос за који је потребна сагласност лица које даје податке), које Закон назива именом "руковалац". Руковалац је физичко или правно лице, односно орган власти који одређује сврху и начин обраде података. У том смислу, у поступку прикупљања података који се води ради издавања личне карте, руковалац је Министарство унутрашњих послова.
	Прикупљање података може бити без пристанка лица (због националне и јавне безбедности, одбране земље, у кривичним стварима, ради заштите економских и финансијских интереса, заштите здравља и морала, заштите људских права и слобода и заштите јавног интереса) или са пристанком.
	Подаци се прикупљају директно од лица на које се односе или од органа управе који воде евиденције по службеној дужности. Подаци су могу прикупљати и од другог лица (не оног на кога се односе) уколико су испуњене одређене законске претпоставке (уговорна сагласност, законска обавеза, заштита животно важних интереса, и друго).

2.2.2. Обрада података.

	Под обрадом података подразумева се свака радња или скуп радњи које се врше аутоматизовано или неаутоматизовано са подацима о личности или њиховим скуповима, као што су прикупљање, бележење, разврставање, груписање, односно структурисање, похрањивање, уподобљавање или мењање, откривање, увид, употреба, откривање преносом, односно достављањем, умножавање, ширење или на други начин чињење доступним, упоређивање, ограничавање, брисање или уништавање. Једноставније речено, обрада података представља било коју радњу које неко предузме и на тај начин прикупи податке о другом лицу, те податке обрађује и доставља трећим лицима.
	Уколико је неки приватни податак већ објављен у јавности, односно уколико је лице на кога се податак односи само објавило податак о себи или уколико се ради о члановима недобитних организација, одн. удружења, а ти чланови дају писану сагласност, неће се тај податак сматрати као податком о личности за који постоји законска заштита.
	Сврха обраде података мора бити унапред позната лицу чији се подаци обрађују, осим у случајевима обраде у посебне сврхе коју врше надлежни органи у сврхе спречавања, истраге и откривања кривичних дела, гоњења учинилаца кривичних дела или извршења кривичних санкција, укључујући спречавања и заштиту од претњи јавној и националној безбедности.
	Обрада података није дозвољена ако лице није дало пристанак, ако је такав пристанак потребан или уколико се врши у сврху различиту од оне која је законом одређена.
	Из наведеног следи да постоје два начина прикупљања и обраде (у коју улази и коришћење) са и без пристанка лица. Са пристанком подразумева да је та особа на то пристала, али да је била свесна сврхе за коју ће подаци бити коришћени. Без пристанка је прикупљање и обрада од стране органа власти ради вршења послова из надлежности тих органа, а ради заштит