њихове надлежности. Стручну и административно-техничку подршку раду Координационог тела пружа Министарство за европске интеграције.
	Овом одлуком образован је и Савет Координационог тела ради обављања послова у вези са текућим питањима у процесу приступања Републике Србије Европској унији. Савет Координационог тела чине:
          1) министар надлежан за европске интеграције, председник;
          2) чланови:
             - шеф Преговарачког тима;
             - председници преговарачких група;
             - државни секретари из министарстава чији представници не руководе преговарачким групама;
             - представник Народне банке Србије;
             - представник Републичког секретаријата за законодавство.
	У раду Савета Координационог тела учествује представник Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом. Координационо тело даје смернице за рад Савета Координационог тела. Председника и чланове Савета Координационог тела именује Влада посебним решењем. Савет Координационог тела састаје се по потреби. У раду Савета Координационог тела на позив председника учествују чланови Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији.
	У случају да се појави потреба за укључивањем других органа и организација у рад Савета Координационог тела, председник може позвати представнике тих органа и организација да учествују у раду седнице Савета Координационог тела.
	Овом Одлуком образоване су и 35 преговарачких групе за преговоре о приступању Републике Србије Европској унији, за свако од поглавља преговора. Преговарачка група обавља послове у вези са: 1) учешћем у процесу аналитичког прегледа законодавства (Скрининг); 2) припремом предлога преговарачких позиција за одговарајућа поглавља преговора о приступању Европској унији; 3) израдом, ревизијом и праћењем спровођења Националног програма за усвајање правних тековина Европске уније; 4) поделом надлежности за праћење прописа Европске уније; 5) припремом предлога за планирање комуникацијских активности за одговарајућа поглавља преговора о приступању Европској унији.

1. Фазе у процесу приступања.

	Процес преговора о приступању Европској унији Процес приступања Европској унији се састоји од два паралелна процеса: 
          1. Процес придруживања Европској унији на основу Споразума о стабилизацији и придруживању, чији је главни циљ обезбеђивање оквира за процес усклађивања националног законодавства са правним тековинама Европске уније, као и за његово спровођење. Кључна институционална обележја процеса придруживања обухватају Савет за стабилизацију и придруживање (ССП), Одбор за стабилизацију и придруживање и пододборе за стабилизацију и придруживање, као и парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање; 
          2. Процес преговора о приступању Европској унији, који се врши у оквиру међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији, у којем држава кандидат треба да постигне споразум са земљама чланицама Европске уније о условима њеног приступања Унији. Процес је тренутно организован у 35 преговарачких поглавља правних тековина Европске уније. 
Ова два процеса су тесно повезана и са напретком преговора о приступању Европскоj унији ће се све више спајати у један процес. Међутим, треба их посматрати као одвојене процесе, засноване на различитим правним основама и са различитим задацима. Док се процес придруживања односи на комплетне правне тековине Европске уније, њихово усаглашавање и спровођење у оквиру националног правног поретка до дана ступања у чланство Европске уније, процес преговора с