1. Састав Владе.

	Владе се разликују с обзиром на улогу коју председник Владе има у односу према парламенту и која овлашћења има при избору (разрешењу) чланова владе. У том смислу имамо две врсте влада, парламентарне владе и канцеларске владе.
          1. Парламентарну владу одликује избор у парламенту и подршка парламентарне већине. Мандатар за састав владе предлаже парламенту министре, будуће чланове владе, а парламенту је поверен њихов избор. Овлашћења мандатара при избору владе обухватају само право предлагања чланова владе, а коначну одлуку о избору доноси парламент. Пред парламентом одговара како председник владе који одговара како за свој рад тако и за рад целе владе, тако и сваки од министара понаособ. Председник владе не може опозвати нити разрешити било ког министра у влади. То може учинити само парламент, самостално или на предлог председника владе. 
          2. Канцеларском владом назива се влада коју одликује избор председника владе у парламенту и право председника владе да именује и разрешава остале чланове владе. Парламент се изјашњава о програму владе и бира њеног председника, али се не изјашњава о персоналном саставу владе, односно не бира министре. Председник Владе бира и разрешава министре. Председник владе је дужан да обавести парламент о саставу владе и свакој измени састава владе. За канцеларску владу карактеристично је да пред парламентом одговара само председник владе, како за свој рад тако и за рад владе и министара. Министри у канцеларској влади одговарају председнику владе за свој рад и рад министарства којим руководе, али не одговарају директно парламенту.
	Влада у Републици Србији је парламентарна влада, што значи да председник Владе предлаже чланове Владе, а бира их Народна скупштина.
	Поред председника Владе, Владу чине један или више потпредседника и министри. Председник Владе предлаже потпредседнике Владе, којих може бити више од једног, а такође предлаже, односно одређује који ће од потпредседника Владе бити први потпредседник Владе. Председник Владе предлаже и остале чланове Владе, министре који могу имати ресор (финансије, одбрана, саобраћај и друго), а могу бити и министри без портфеља. Министар без портфеља нема заокружену област рада у смислу руковођења министарством, али га председник Владе може задужити да се бави одређеном области друштвеног или државног живота.

4. Положај чланова Владе.

Председник Владе.

	Основна права и обавезе председника Владе су да: 1. води и усмерава рад Владе, 2. стара се о уједначеном политичком деловању Владе, 3. усклађује рад чланова Владе и 4. представља Владу.
	У вођењу Владе, председник Владе:
          - сазива и води седнице Владе, 
          - потписује акте Владе, 
          - даје члановима Владе обавезна упутства и посебна задужења, 
          - представља Владу пред другим органима државне власти и представницима страних држава и међународних организација, и 
          - заступа ставове Владе у средствима јавног информисања. 
	Председник Владе може осталим члановима Владе давати обавезна упутства и посебна задужења. Чланови Владе, државни секретари и директори посебних организација и служби Владе дужни су да поштују и извршавају обавезна упутства и посебна задужења које им да председник Владе.
	Председник Владе може бити и министар