кандидата. У том документу ЕУ може констатовати да је држава кандидат у овом поглављу достигла довољан ниво усаглашености са правним тековинама ЕУ те да даљи преговори на том поглављу нису потребни. У том случају се поглавље привремено затвара. У већини случајева ЕУ ће констатовати да ниво усклађености није на нивоу који би омогућавао привремено затварање поглавља, те ће одредити мерила које држава кандидат мора да испуни пре затварања поглавља (енгл. closing benchmarks). У појединим значајним поглављима, поготово у поглављима 23 и 24, у тој фази биће одређени међу фазна мерила (енгл. interim benchmarks) и тек након њиховог испуњења биће дефинисана мерила за затварање поглавља (енгл. closing benchmarks). Сем тога, ЕУ ће по правилу тим документом тражити од државе кандидата додатне информације и анализе, поготово у областима где се траже прелазни периоди односно изузећа. Процес преговора који у суштини значи процес усаглашавања обе стране обавља се у комуникацији између надлежних институција ЕУ и државе кандидата, а формално се преговори о појединим поглављима отварају и привремено затварају у оквиру састанака међувладине конференције. Значајни принцип преговора јесте да се сва поглавља затварају привремено, што значи да "ништа није договорено, док све није договорено". Преговори су завршени када је постигнута сагласност државе кандидата и ЕУ у свих 35 поглавља и кад то потврди и Европски савет, што представља и акт формалног завршетка преговора. Све до тог тренутка постоји могућност поновног отварања поглавља у случају да држава кандидат не испуњава преузете обавезе, а што Европска комисија континуирано надгледа. Пред сам крај преговора одредиће се и предвиђени датум приступања државе ЕУ јер је то, између осталог, неопходно за затварање оних поглавља у преговорима који имају финансијске импликације. Европска комисија током трајања преговора извештава Савет о испуњавању критеријума за чланство и преузетих обавеза државе кандидата по преговарачким поглављима, а такође припрема и редовне годишње извештаје о напретку државе у процесу приступања. О току преговора се редовно извештава и Европски парламент. С обзиром да је поштовање политичких критеријума нешто што се прати током целог процеса приступања, у случају да се у држави кандидату утврде озбиљна кршење владавине права и демократских принципа, затим кршење људских права и слобода, Савет на предлог Европске комисије, или једне трећине држава чланица, може одлучити о привременом прекиду преговора и условима под којима би били настављени. Након формалног завршетка преговора се саставља Уговор о приступању Европској унији. После његовог потписивања, који је од прилике пола године после формалног завршетка преговора, отпочиње процес ратификације како у држави кандидату, тако и у свим државама чланицама. Процес ратификације траје између године и по и две године. Сагласност у погледу приступања државе кандидата даје и Европски парламент. Важни датуми: 1.3. 2012. Србија је постала кандидат за чланство у ЕУ 28. 6. 2013. Европски савет усвојио препоруку Комисије да отвори преговоре са Србијом 1. 9. 2013. Ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању 17. 12. 2013. Европски савет усваја преговарачку оквир са Србијом и одлучује да се прва међувладина конференција са Србијом одржи у јануару 2014. 21. 1. 2014. Прва Међувладина конференција између Европске уније и Србије 14. 12. 2015