оснивач - Влада даје сагласност и на годишњи програм рада, на финансијски план јавне агенције и на друге акте одређене законом. Надзор над радом јавне агенције у повереним пословима државне управе врши министарство у чијем су делокругу послови јавне агенције. Законито и наменско коришћење средстава јавне агенције и примену прописа којима се уређују јавне финансије и финансијско и рачуноводствено пословање надзире министарство надлежно за послове финансија. Примену прописа о службеној употреби језика и писма, канцеларијском пословању, пословање са странкама и корисницима, као и ефикасност и ажурност решавања у управном поступку, стручну спрему запослених који решавају у управном поступку и овлашћења за решавање у управном поступку надзире министарство надлежно за послове управе.

19. Јавност рада.

	Јавност рада органа државне управе је једно од основних начела модерних држава. Оно представља и основу за примену других начела демократског уређења, односно за контролу њихове примене, али и предуслов за остваривање и заштиту људских права и слобода.
	Од Устава Републике Србије, па преко више закона, регулисана је јавност рада извршне власти, значи како Владе, тако и министарстава. Тако, Устав у члану 51. предвиђа као основно право да свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују. Такође, свако, има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења.

19.1. Обавештавање јавности.

	Закон о државној управи предвиђа дужност органа државне управе да обавештавају јавност о свом раду преко средстава јавног информисања и на други прикладан начин. 
	Јавно обавештавање остварује се преко објављивања аката државних органа у републичком јавном гласилу - "Службеном гласнику Републике Србије". Обавеза објављивања аката државних органа у овом смислу регулисана је и чланом 196. Устава којим се предвиђа да се закони и сви други општи акти објављују пре ступања на снагу, с тим да ступају на снагу најраније осам дана од дана објављивања. Смисао ове одредбе превасходно лежи у обавези информисања грађана о утврђеним правним нормама, односно новим или промењеним правилима понашања, правима и обавезама за које грађани морају знати.
	Други вид обавештавања јавности јесте преко медија (новине, ТВ, интернет), и то издавањем саопштења, конференцијама за штампу, обавезним обавештавањем на интернет страницама министарстава, као и на сваки други погодан начин коришћењем медија, а нарочито јавних медијских сервиса. 
	Посебан вид обавештавања јавности - обавештавање "унапред", пре доношења неког закона, прописа или акта представља новину и значајан напредак у прихватању начела партнерства грађана и државне администрације. Када орган државне управе припрема нацрт закона, другог прописа или акта дужно је да на својој интернет страници и на порталу е-управе објави податак да започиње са припремом нацрта закона, другог прописа и акта и да објави основне информације о свим решењима која ће бити предложена. Суштина ове обавезе је да грађани знају унапред, пре доношења закона да постоји могућност промена које могу на неки начин утицати на њихов живот.
	Обавеза обавештавања јавности може се ограничити само на основу закона. Законом о тајности података прописани су разлози и поступци када се одређени подаци сматрају тајним, па се због заштите података који су од интереса за националну и јавну безбедност, одбрану, унутрашње и спољне послове Републике Србије у стриктно прописаном поступку може ускратити право на обавештавање јавности.