Комунитарно право подразумева скуп прописа донесених од стране органа ЕУ, прописа донесених од стране држава чланица у циљу њиховог спровођења, општа правна начела и одлуке Суда правде. Оно је с једне стране, наднационално и обавезујуће за државе чланице Европске уније, а с друге стране је промењиво, јер државе чланице могу на својим самитима да га допуњују и ревидирају.
	На тај начин ствара се један посебан правни поредак и јединствен систем права, који има следеће главне карактеристике:
          - интегрисан је у националне правне системе свих држава чланица (преко начела директне примене и директног дејства),
          - обавезује националне судске органе на потпуну примену (према начелу супериорности, односно супремацијом),
          - субјекти комунитарног права ЕУ су државе чланице и физичка и правна лица под њиховом надлежношћу, којима намеће одређене обавезе и истовремено даје права којим се користе физичка и правна лица, 
          - државе чланице су обавезне да у оквиру својих надлежности обезбеде примену комунитарног права.
	Право ЕУ помаже овој заједници у остваривању њених општих циљева, утврђених оснивачким уговорима и њеним политикама. Извори права ЕУ могу се поделити на примарне и секундарне.

1. Примарни извори права.

	Примарне изворе права у ЕУ чине оснивачки уговори са њиховим изменама:
          - Уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик, 
          - Уговор о Европској економској заједници, 
          - Уговор о оснивању Европске заједнице за атомску енергију, 
          - Уговор о спајању, 
          - Јединствен европски акт, 
          - Уговор о оснивању ЕУ, 
          - Уговор из Амстердама, 
          - Уговор из Нице и 
          - Уговор из Лисабона, 
са свим анексима, протоколима, конвенцијама и изјавама који су придодати уз њих, као и сви појединачни уговори о приступању држава чланица ЕУ.

2. Секундарни извори права.

	Секундарне изворе права у ЕУ чине правни акти институција/органа ЕУ - Европског парламента, Савета, Комисије и Европске централне банке (уредбе, упутства, одлуке), међународни уговори закључени између држава чланица засновани на праву ЕУ, међународни уговори којима се уређују међусобни односи ЕУ и других међународних организација и међународни уговори којима се уређују међусобни односи ЕУ и трећих држава.



3. Прописи и други акти које доносе органи ЕУ.

	Уредба (енгл. regulations) јесте правни акт који има општу примену - важи за све, обавезујућа је у свим својим деловима и директно се примењује у свим државама чланицама (нема простора за њену примену путем прописа које би на основу ње донела држава чланица)