која имају правно дејство према трећим лицима. У таквим случајевима, Суд правде поступа као уставни суд.
	Суд правде је надлежан да пресудом одлучује о тужбама које поднесу државе чланице, Европски парламент, Савет или Комисија, које се односе на повреду уговора (оснивачких) или сваког другог прописа који се односи на њихову примену, битне повреде правила поступка, злоупотребу овлашћења или ненадлежност.
	У вези са донесеним пресудама по наведеним предметима, Суд правде има овлашћење да изриче финансијске санкције уколико Комисија покрене одговарајући поступак због неизвршења пресуде од стране државе чланице.
	Такође, из напред наведених разлога, и свако физичко или правно лице може против одлука донетих против њега поднети тужбу Суду правде, као и против одлука које су донете у виду уредбе упућене неком другом лицу, али које га непосредно погађају.
	Суд правде је надлежан да одлучује и у свим споровима између ЕУ и њених службеника. Уколико је тужба основана, Суд правде оглашава ништавним оспоравани акт, односно која дејства акта који је проглашен ништавним остају на снази.
	Суд државе чланице (нижи суд или суд највише инстанце) може да упути захтев Суду правде да донесе одлуку у вези са тумачењем уговора (оснивачких) и исправности у тумачењу аката које су донели институције ЕУ, органи или тела ЕУ, као претходном питању.
	Подношење тужбе се објављује у "Службеном листу Европске уније", a тужба се доставља туженој страни, која има право на одговор. Затим се за тај предмет именују судија известилац и општи правобранилац. Државе чланице и институције ЕУ пред Судом правде заступа пуномоћник, који се именује за сваки предмет посебно. Остале странке у поступку мора заступати професионални бранилац - адвокат.

1. Заједничке додирне тачке ЕУ и Савета Европе.

	Савет Европе и ЕУ деле пре свега исте заједничке основне вредности -људска права, демократију и владавину права, али су два одвојена субјекта који имају различите, донекле комплементарне улоге.
	Савет Европе као европска регионална организација настала 1949. године повезује 47 европских држава чланица, како би утврдиле заједнички низ минималних правних стандарда у већем броју области. Савет Европе затим прати испуњавање оних стандарда у државама чланицама којима су оне приступиле. Такође обезбеђује и техничку помоћ у имплементацији стандарда, често у партнерству са ЕУ. Седиште му је у Стразбуру у Француској.
	ЕУ се базира на истим стандардима али има за циљ дубљу политичку и економску интеграцију држава чланица ЕУ. Државе Европе које стреме чланству у ЕУ су по правилу чланице Савета Европе, па ЕУ заједно са Саветом Европе подржава спровођење стандарда обе ове организације у тим државама. Такође, у праћењу испуњености услова за чланство у ЕУ, органи ЕУ прате извештаје Савета Европе о испуњености стандарда Савета Европе у државама кандидатима за ЕУ. 
	Након Лисабонског споразума, који је проширио делокруг рада ЕУ на неке области у којима Савет Европе већ дужи низ година делује и поседује значајну експертизу, дошло је до даљег приближавања ових регионалних међународних организација у активностима усмереним на нпр. сузбијање трговине људима, сексуалног искоришћавања деце или насиља над женама. Пошто је овим споразумом ЕУ добила правни субјективитет, омогућено јој је да приступи Европској конвенцији о људским правима, као и другим споразумима Савета Европе. 

2. Поступак припреме прописа ЕУ.

	Стандардна (уобичајена) процедура доношења прописа подразумева да Европски парламент потврђује прописе заједно са Саветом, а на предлог Комисије која води проце