- 
	Искључиве надлежности су оне области ЕУ (члан 3. Уговора о функционисању Европске уније - ТФЕУ) у којима је само ЕУ способна да доноси законе и усваја обавезујућа акта. Земље ЕУ могу саме да то учине само ако их ЕУ овласти за спровођење ових аката. ЕУ има искључиву надлежност у следећим областима:
          - царинска унија;
          - успостављање правила конкуренције неопходних за функционисање унутрашњег тржишта;
          - монетарна политика за земље еврозоне;
          - очување морских биолошких ресурса у оквиру заједничке рибарске политике;
          - заједничка трговинска политика;
          - закључивање међународних споразума под одређеним условима.
	Дељене надлежности (члан 4 ТФЕУ) постоје када земље ЕУ и ЕУ могу да доносе законе и доносе правно обавезујуће акте. Земље ЕУ остварују своје надлежности тамо где ЕУ не врши или одлучи да више не врши своју надлежност. Заједничка надлежност између земаља ЕУ и ЕУ постоји у следећим областима:
          - унутрашње тржиште;
          - социјална политика, али само за аспекте посебно дефинисане у Уговору;
          - економска, социјална и територијална кохезија (регионална политика);
          - пољопривреде и рибарства (осим очувања морских биолошких извора);
          - животна средина;
          - заштита потрошача;
          - транспорт;
          - трансевропске мреже;
          - енергија;
          - подручје слободе, сигурности и правде;
          - заједничка питања о безбедности у питањима јавног здравства, ограничена на аспекте дефинисане у ТФЕУ;
          - истраживање, технолошки развој, простор;
          - развојне сарадње и хуманитарне помоћи.
	Подржавајуће надлежности (члан 6 ТФЕУ) постоје у областима у којима ЕУ може да интервенише само како би подржала, координирала или допунила деловање земаља ЕУ. Правно обавезујући акти ЕУ у овој области не смеју захтевати усклађивање (хармонизацију) националних закона и прописа са овим прописима ЕУ. Ова надлежност се односи на следеће области:
          - заштита и унапређење здравља људи;
          - индустрија;
          - култура;
          - туризам;
          - образовање, стручно усавршавање, омладина и спорт;
          - цивилна заштита;
          - административну сарадњу.
	Посебне надлежности ЕУ постоје када ЕУ може предузети мере како би осигурала да земље ЕУ координирају своје економске, социјалне и политике запошљавања на нивоу ЕУ.
	Заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ карактеришу специфичне институционалне карактеристике, као што је ограничено учешће Европске комисије и Европског парламента у поступку доношења одлука и искључивање било каквих законодавних активности. Ту политику дефинише и спроводи Европски савет (који се састоји од шефова држава или влада земаља ЕУ) и Савет (састоји се од представника сваке земље ЕУ на министарском нивоу). Председник Европског савета и Високи представник Уније за спољну и сигурносну политику представљају ЕУ у питањима заједничке спољне и безбедносне политике.
	У вршењу својих надлежности ЕУ је у обавези да се руководи са два основна начела утврђена чланом 5 Уговора о Европској унији