- Искључиве надлежности су оне области ЕУ (члан 3. Уговора о функционисању Европске уније - ТФЕУ) у којима је само ЕУ способна да доноси законе и усваја обавезујућа акта. Земље ЕУ могу саме да то учине само ако их ЕУ овласти за спровођење ових аката. ЕУ има искључиву надлежност у следећим областима: - царинска унија; - успостављање правила конкуренције неопходних за функционисање унутрашњег тржишта; - монетарна политика за земље еврозоне; - очување морских биолошких ресурса у оквиру заједничке рибарске политике; - заједничка трговинска политика; - закључивање међународних споразума под одређеним условима. Дељене надлежности (члан 4 ТФЕУ) постоје када земље ЕУ и ЕУ могу да доносе законе и доносе правно обавезујуће акте. Земље ЕУ остварују своје надлежности тамо где ЕУ не врши или одлучи да више не врши своју надлежност. Заједничка надлежност између земаља ЕУ и ЕУ постоји у следећим областима: - унутрашње тржиште; - социјална политика, али само за аспекте посебно дефинисане у Уговору; - економска, социјална и територијална кохезија (регионална политика); - пољопривреде и рибарства (осим очувања морских биолошких извора); - животна средина; - заштита потрошача; - транспорт; - трансевропске мреже; - енергија; - подручје слободе, сигурности и правде; - заједничка питања о безбедности у питањима јавног здравства, ограничена на аспекте дефинисане у ТФЕУ; - истраживање, технолошки развој, простор; - развојне сарадње и хуманитарне помоћи. Подржавајуће надлежности (члан 6 ТФЕУ) постоје у областима у којима ЕУ може да интервенише само како би подржала, координирала или допунила деловање земаља ЕУ. Правно обавезујући акти ЕУ у овој области не смеју захтевати усклађивање (хармонизацију) националних закона и прописа са овим прописима ЕУ. Ова надлежност се односи на следеће области: - заштита и унапређење здравља људи; - индустрија; - култура; - туризам; - образовање, стручно усавршавање, омладина и спорт; - цивилна заштита; - административну сарадњу. Посебне надлежности ЕУ постоје када ЕУ може предузети мере како би осигурала да земље ЕУ координирају своје економске, социјалне и политике запошљавања на нивоу ЕУ. Заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ карактеришу специфичне институционалне карактеристике, као што је ограничено учешће Европске комисије и Европског парламента у поступку доношења одлука и искључивање било каквих законодавних активности. Ту политику дефинише и спроводи Европски савет (који се састоји од шефова држава или влада земаља ЕУ) и Савет (састоји се од представника сваке земље ЕУ на министарском нивоу). Председник Европског савета и Високи представник Уније за спољну и сигурносну политику представљају ЕУ у питањима заједничке спољне и безбедносне политике. У вршењу својих надлежности ЕУ је у обавези да се руководи са два основна начела утврђена чланом 5 Уговора о Европској унији