припреме прописа. Пре него Комисија предложи нови пропис, врши процену ефеката прописа - економску, друштвену и процену ефеката по животну средину. Приликом израде студије утицаја прописа Комисија по потреби консултује заинтересоване стране, нпр. невладине организације, локалне власти или представнике привреде или других дела друштва. За стручна питања користе се налази експерата из релевантних области. Постоји могућност учешћа јавности преко наменске интернет странице. Постоји такође могућност да национални парламенти изразе резерву уколико мисле да би конкретно питање у вези кога је предложен пропис, требало да се решава на националном нивоу.
	Европски парламент и Савет паралелно читају предлог прописа и могу да предложе амандмане, а уколико не могу да се усагласе око амандмана, врши се тзв. "друго читање" предлога прописа. Уколико ЕП и Савет не могу да се усагласе у вези амандмана , ЕП може да блокира доношење прописа. Уколико се усагласе о амандманима, иде се на усвајање прописа. Седнице ЕП се по правилу уживо преносе, као и неке седнице Савета.

1. Улога Комитета сталних представника у фази припреме прописа.

	За добру припрему седница Савета, али и као својеврстан облик контроле рада Комисије у вези са припремом и спровођењем прописа, за различите области образована су од стране Савета посебна тела - одбори/комитети и радне групе, које чине представници - стручна лица из држава чланица. 
	За припрему рада Савета и за извршавање задатака које му он повери, образован је Комитет сталних представника (енгл. COREPER), састављен од сталних представника влада држава чланица (на нивоу амбасадора). На седницама Комитета сталних представника и у бројним радним групама на нижем нивоу, чији рад он координира, решава се највећи број спорних питања у вези са предлозима, која ће се разматрати на Савету. Радом Комитета председава она земља која у том периоду председава ЕУ. 
	Овај Комите има кључну улогу у процесу припреме прописа и одлучивања у ЕУ, јер представља и форум за дијалог између сталних представника међусобно и између њих и седишта њихових националних администрација које су их упутиле у Комитет, али представља и инструмент политичке контроле рада радних група и тимова. 
	У комитету се воде претходне расправе да би се неко питање могло изнети на седницу Савета са надом у његово успешно решавање. Зато су у ствари агенде седница Савета огледало успеха у раду на нивоу Комитета. Агенде Савета се састоје од А листе, на којој се налазе питања о којима је постигнута сагласност на овом Комитету и Б листа са стварима које су за даљу дискусију. 
	Комитет ради у два састава, тзв. "COREPER I" кога чине амбасадори - стални представници,  који разматрају питања која иду на Савете министара у конфигурацији Општег савета, Савета спољних послова, Савета за економска и финансијска питања и Савета за правосуђе и унутрашње послове, и COREPER II кога чине заменици сталних представника а који припрема питања за седнице свих осталих конфигурација Савета. 

2. Улога Специјализованих комитета у поступку припремања одлука.

	За припрему рада Савета и за извршавање задатака које му он повери, као што смо већ истакли, образован је Комитет сталних представника (енгл. COREPER), састављен од сталних представника влада држава чланица (на нивоу амбасадора и њихових заменика). Осим наведеног комитета, образовани су и посебни (специјализовани) стални комитети као помоћ у раду Савета.
	Комитет за политичка и безбедносна питања прати међународна догађања у областима које су обухваћене заједничком спољном и безбедносном политиком и доприноси одређивању политика давањем одговарајућег мишљења Савету. Такође, Савет је образовао стални Комитет с циљем обезбеђивања унапређења и јачања оперативне сарадње у области унутрашње безбедности. Наведени комитети, уколико се за то укаже потреба, достављају заједничка мишљења Савету