парламента и Комисије. Предлог измена усваја се једногласно. Међутим, када нису у питању значајне измене уговора, по добијању сагласности од Европског парламента, Европски савет може да сазове само конференцију представника влада чланица са мандатом да постигне договор о изменама. Наведени случајеви се подводе под уобичајени поступак ревизије.
Уговор о ЕУ предвиђа и поједностављени поступак ревизије. То је случај када владе држава чланица, Европски парламент и Комисија доставе Европском савету предлог за ревизију свих одредби или дела одредби из Уговора о функционисању ЕУ који се односи на унутрашње политике и акције ЕУ (Део III у Уговору о функционисању ЕУ). После консултовања Европског парламента и Комисије (и Европске централне банке, уколико су у питању промене у монетарној области), Европски савет једногласно одлучује о предложеним изменама.
	Измене уговора ступају на снагу тек пошто их све државе чланице ратификују у складу са поступцима прописаним њиховим уставним актима.

1. Органи ЕУ.

	Све институције, односно органи ЕУ делују у оквиру надлежности које су им поверене важећим уговорима. Институције ЕУ, према уговору о ЕУ, јесу: Европски парламент, Европски савет, Савет, Европска комисија (Комисија), Суд правде ЕУ, Европска централна банка и Ревизорски суд (Финансијски суд).
	Надлежност и састав Европског парламента, Европског савета, Савета, Европске комисије и Суда правде ЕУ утврђују се одредбама о институцијама у Уговору о ЕУ, док су одредбе које уређују надлежност, састав и друга питања која се односе на Европску централну банку и Ревизорски суд садржане у Уговору о функционисању ЕУ. Међутим, и остала значајна питања која се односе на рад и функционисање Европског парламента, Европског савета, Савета, Комисије и Суда правде ЕУ уређена су у тзв. институционалним одредбама Уговора о функционисању ЕУ.

2. Делокруг Европског савета.

	Општи политички приоритети ЕУ одређују Европски савет, који окупља највише националне представнике држава чланица и представља највиши ниво њихове политичке сарадње. Неформално делује још од 1974. године, да би 2009. године и формално постао орган ЕУ. Европски савет чине шефови држава или влада држава чланица, његов председник и председник Комисије, с тим што у његовом раду учествује и високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику. Члановима Европског савета, када се тако одлучи, у раду може да помаже по један министар, а председнику Комисије један члан Комисије кога он одреди.
	Европски савет бира свог председника квалификованом већином на период од две и по године, уз могућност још само једног реизбора. Председник председава и руководи радом Европског савета, обезбеђује припрему за седнице и континуитет рада Европског савета, усклађује ставове и постизање консензуса у оквиру Европског савета, подноси извештај Европском парламенту после сваког састанка Европског савета и представља ЕУ на спољном плану. Садашњи председник је Доналд Туск, бивши председник владе Пољске. Све седнице Европског савета одржавају се у Бриселу (Белгија).
	За разлику од других органа ЕУ, делокруг и начин рада Европског савета није строго регулисан. То му обезбеђује ефикасност у решавању најзначајнијих проблема у функционисању и развоју ЕУ и утврђивање дугорочне стратегије ЕУ. Европски савет даје неопходне подстицаје за развој ЕУ и утврђује опште политичке смернице, из чега, опет, произлази да он нема овлашћење да доноси обавезујуће одлуке за државе чланице. Ипак, у пресудним тренуцима за опстанак и будућност европских интегративних процеса Европски савет је имао одлучујући позитиван утицај и тако оправдао своју улогу утврђену уговорима.
	Европски савет се састаје четири пута годишње, сазива га његов председник. Европском савету помаже у раду Генерални секретаријат Савета (министара)