насталим или вероватним незаконитим и штетним последицама, а које су најповољније за надзираног субјекта и којима се постиже циљ и сврха закона.

1. Поверавање послова државне управе.

	Поједини послови државне управе се могу поверити аутономним покрајинама, општинама, градовима и граду Београду, јавним предузећима, установама, јавним агенцијама и другим организацијама (имаоцима јавних овлашћења). Овакво поверавање послова могуће је само уколико је законом предвиђено. Тако је нпр. Законом о јединственом бирачком списку предвиђено да министарство за државну управу води јединствени бирачки списак, а да део бирачког списка за подручје јединице локалне самоуправе ажурира општинска, односно градска управа, као поверен посао. 
	При вршењу поверених послова државне управе имаоци јавних овлашћења имају иста права и дужности као органи државне управе. Влада и органи државне управе задржавају и после поверавања послова државне управе одговорност за њихово извршавање, а средства за вршење поверених послова државне управе обезбеђују се у буџету Републике Србије.
	Кад је имаоцима јавних овлашћења поверено доношење прописа, они по природи и називу морају да одговарају прописима које доносе органи државне управе. Имаоци јавних овлашћења дужни су да пропис чије им је доношење поверено објаве у "Службеном гласнику Републике Србије". 
	Послови државне управе везани за обликовање политике Владе не могу бити ником поверени. Послови инспекцијског надзора могу бити поверени једино органима аутономне покрајине, општине, града и града Београда.
	Орган државне управе који врши надзор над радом ималаца јавних овлашћења у вршењу поверених послова државне управе одређује се законом и он је надзорни орган државне управе. При том, надзорни орган државне управе има сва општа овлашћења у надзору над радом. 
	Орган државне управе овлашћен је да у вршењу надзора над радом 
          1) захтева извештаје и податке о раду;
          2) утврди стање извршавања послова, упозори на уочене неправилности и одреди мере и рок за њихово отклањање;
          3) издаје инструкције;
          4) наложи предузимање послова које сматра потребним;
          5) покрене поступак за утврђивање одговорности;
          6) непосредно изврши неки посао ако оцени да се друкчије не може извршити закон или други општи акт;
          7) предложи Влади да предузме мере на које је овлашћена.
	Надзорни орган државне управе дужан је да непосредно изврши поверени посао, ако би неизвршење посла могло да изазове штетне последице по живот или здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности.
	Ако ималац јавних овлашћења и поред вишеструких упозорења не почне да врши поверени посао или не почне да га врши правилно или благовремено, надзорни орган државне управе преузима извршење посла, најдуже на 120 дана. 
	Ималац јавних овлашћења дужан је да пре објављивања прописа прибави од надлежног министарства мишљење о уставности и законитости прописа, а министарство да њему достави образложени предлог како да пропис усагласи са Уставом, законом, другим прописом или општим актом Народне скупштине и Владе. Ако ималац јавних овлашћења не поступи по предлогу министарства, министарство је дужно да Влади предложи доношење решења којим се поништава или укида пропис имаоца јавних овлашћења. Ако пропис који је донео ималац јавних овлашћења није у сагласности са Уставом или законом, министарство је дужно да предложи Влади да га обустави од извршења и да пред Уставним судом покрене поступак за оцену његове уставности или законитости. Имаоци јавних овлашћења сами одговарају за штету коју своји