Друга Међувладина конференција о приступању Србије ЕУ, на којој су отворена прва два од укупно 35 преговарачких поглавља. Отворени су преговори о Поглављу 32 о финансијском надзору и Поглављу 35 (остала питања)
18. 7. 2016.
Трећа Међувладина конференција на којима су Отворена преговарачка поглавља: 23 које се односи на реформу правосуђа и основна права и 24 које се односи на правду, слободу и безбедност
13. 12. 2016.
Четврта Међувладина конференција на којој су Отворена преговарачка поглавља: 5 које се односи на јавне набавке и 25 које се односи на науку и истраживање и које је истог дана затворено
27. 2. 2017.
На Међувладиној конференцији отворена су два поглавља: Поглавље 26 које се односи на културу и образовање и Поглавље 20 - предузетништво и индустријску политику. Истог дана привремено је затворено Поглавље 26
20. 6. 2017. 
На шестој Међувладиној конференцији у Луксембургу отворена су два поглавља: 7 - о интелектуалној својини и Поглавље 29 - о царинској унији
11. 12. 2017.
На међувладиној конференцији у Бриселу отворена су два поглавља: 6 - Компанијско право и 30 - Економски односи са иностранством
6. 2. 2018.
Европска комисија је усвојила "Веродостојну перспективу проширења и појачано ангажовање ЕУ на Западном Балкану"
10. 12. 2018.
На међувладиној конференцији у Бриселу отворена су два поглавља: 17 - Економска и монетарна политика и 18 - Статистика
27. 6. 2019.
На међувладиној конференцији у Бриселу отворено поглавље 9 - Финансијске услуге


1. Коришћење међународне помоћи.

	Република Србија је почела да прима међународну помоћ у већој мери након 2001. године, како би што ефикасније спроводила свеобухватне друштвене, политичке и економске реформе. У почетку се донаторска подршка углавном се састојала од хуманитарне помоћи усмерене на испуњавање хитних социјалних потреба становништва и решавања непосредних потреба - обезбеђивање подршке за увоз електричне енергије и опоравак националних енергетских система, обезбеђивање недостајућих лекова, као и решавање питања избеглица. Након што је потврђена европска перспектива Србије и других држава западног Балкана, након Солунског самита председника држава и влада чланица Европске уније и држава кандидата, који је одржан у јуну 2003. године, донаторска подршка је више усмеравана ка подршци структурним реформама неопходним у процесу европских интеграција.
	Републици Србији су на располагању средства из различитих међународних фондова којима се финансира спровођење стратешких реформи у процесу приступања Србије ЕУ и њен друштвено-економски развој. Основ за њихово коришћење представљају закључени билатерални и мултилатерални међународни оквирни споразуми о развојној сарадњи. 
	Међународна развојна помоћ Републици Србији се обезбеђује у виду бесповратних средстава (укључујући хуманитарну помоћ) или као концесионални зајмови, који се одобравају под значајно бољим условима од тржишних.
	Донаторску заједницу у Републици Србији чини преко 30 билатералних донатора/развојних партнера, мултилатералних организација и међународних финансијских институција