2. Слободно кретање радника, 3. Право оснивања предузећа и слобода пружања услуга, 4. Слободно кретање капитала, 5. Јавне набавке, 6. Право привредних друштава, 7. Право интелектуалне својине, 8. Политика конкуренције, 9. Финансијске услуге, 10. Информационо друштво и медији, 11. Пољопривреда и рурални развој, 12. Сигурност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика, 13. Рибарство, 14. Транспортна политика, 15. Енергетика, 16. Опорезивање, 17. Економска и монетарна политика, 18. Статистика, 19. Социјална политика и запошљавање, 20. Предузетништво и индустријска политика, 21. Трансевропске мреже, 22. Регионална политика и координација структурних инструмената, 23. Правосуђе и основна права, 24. Правда, слобода и безбедност, 25. Наука и истраживање, 26. Образовање и култура, 27. Животна средина, 28. Заштита потрошача и заштита здравља, 29. Царинска унија, 30. Спољни односи, 31. Спољна, безбедносна и одбрамбена политика, 32. Финансијски надзор, 33. Финансијске и буџетске одредбе, 34. Институције, 35. Остало. О сваком поглављу се преговара посебно. Преговори трају док се ЕУ и држава кандидат не договоре око услова под којима ће држава кандидат ускладити своје законодавство са правним тековинама ЕУ. 1. Структура ЕУ (области и питања о којима се одлучује, односно утврђују заједничке политике у ЕУ). ЕУ има само надлежности које су јој додељене уговором (принцип преноса). Према овом принципу, ЕУ може деловати само у границама надлежности које државе чланице пренесу на ЕУ путем оснивачких уговора и то у сврху постизања циљева наведених у њима. Надлежности које нису додељене ЕУ путем Уговора остају на државама чланицама ЕУ. Разграничење надлежности између ЕУ и чланица је јасно учињено Лисабонским уговором. Ове надлежности су подељене у три главне категорије: - искључиве надлежности; - дељене надлежности; и подржавајуће надлежности