Извршавање свих буџета контролише Државна ревизорска институција. Државна ревизорска институција је највиши државни орган ревизије јавних средстава у Републици Србији, самостална је и подлеже надзору Народне скупштине, којој и одговара за обављање послова из своје надлежности. Народна скупштина разматра предлог завршног рачуна буџета по прибављеном мишљењу Државне ревизорске институције. Правни положај, надлежност, организација и начин рада Државне ревизорске институције уређени су Законом о Државној ревизорској институцији.
	Устав утврђује да Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе могу да се задужују, при чему се услови и поступак задуживања уређују законом. 
	Народна банка Србије је централна банка Републике Србије, самостална је и подлеже надзору Народне скупштине, којој и одговара за свој рад. Народном банком Србије руководи гувернер, кога бира Народна скупштина. Положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије уређени су Законом о Народној банци Србије.

4. УРЕЂЕЊЕ ВЛАСТИ.

	Мада држава по својој природи представља јединствен и целовит организам, у смислу вршења суверене власти на одређеној територији, због свеобухватности послова које држава обавља у вршењу те власти могуће је говорити о појединим функцијама државне власти. Ове функције држава остварује преко својих органа.
	Део Устава који се односи на уређење власти утврђује државне органе који су носиоци одређених функција државне власти у Републици Србији, њихов састав, положај и однос са другим органима у држави. Сагласно Уставом утврђеном начелу поделе власти, уређење власти у Републици Србији почива на подели власти на законодавну, извршну и судску власт.
	Основна функција државног органа који има законодавну власт јесте доношење закона. Законодавну власт, по Уставу, врши Народна скупштина.
	Основна функција државног органа који има извршну власт јесте непосредно и конкретно обављање мноштва државних послова којима је циљ извршавање закона. По Уставу, извршну власт у Републици Србији врши Влада.
	Судска власт има функцију очувања и заштите утврђеног правног поретка, а остварује се доношењем конкретних правних аката, судских одлука, којима се решавају спорови о праву између правних субјеката, односно којима се утврђује како треба применити право у конкретном случају. Сагласно Уставом утврђеном начелу поделе власти, судска власт у Републици Србији је независна и припада посебним државним органима - судовима.

1. Народна скупштина.

	Положај и надлежност Народне скупштине. Народна скупштина је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији. 
	У складу са наведеним положајем у систему власти, Народна скупштина је надлежна да:
          1. 	доноси и мења Устав;
          2. 	одлучује о промени границе Републике Србије;
          3. 	расписује републички референдум;
          4. 	потврђује међународне уговоре кад је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања;
          5. 	одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање;
          6.	 надзире рад служби безбедности;
          7. 	доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије;
          8. 	даје претходну сагласност на статут аутономне покрајине;
          9. 	усваја стратегију одбране;
10. 	усваја план развоја и просторни план