Месна заједница, односно други облик месне самоуправе није јединица локалне самоуправе, али има својство правног лица у оквиру права и дужности утврђених статутом и одлуком о оснивању.
	Законом о главном граду предвиђено је да у граду Београду месне заједнице или друге облике месне самоуправе могу образовати, односно укинути градске општине на чијем подручју се образују, односно укидају, уз претходно прибављено мишљење грађана. Предлог за обрaзовање, односно укидање месне заједнице или другог облика месне самоуправе може поднети најмање 10% бирача са пребивалиштем на подручју на које се предлог односи и најмање једна трећина одборника скупштине градске општине на чијем подручју се обрaзује, односно укида месна заједница или други облик месне самоуправе. Савет месне заједнице бира скупштина градске општине на чијем подручју се образује месна заједница, односно други облик месне самоуправе, и то на предлог збора грађана који се сазива за подручје месне заједнице или другог облика месне самоуправе. Збор грађана може предложити највише двоструко већи број чланова савета месне заједнице од броја чланова савета који је утврђен актом о оснивању месне заједнице.
	Локални избори. Избор и престанак мандата одборника скупштина јединица локалне самоуправе уређени су Законом о локалним изборима. 
	По том закону, избори за одборнике морају се спровести најкасније 30 дана пре краја мандата одборника којима истиче мандат (одборници се бирају на четири године).
	Одборници се бирају на основу листа политичких странака, њихових коалиција и листа које предложе групе грађана (изборне листе). 
	Право да бира одборника има пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије који има пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе у којој остварује изборно право. За одборника може бити изабран пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије који има пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе у којој је предложен за одборника. 
	Изборе за одборнике расписује председник Народне скупштине. Од дана расписивања избора до дана одржавања избора не може протећи мање од 45, ни више од 60 дана. 
	Органи за спровођење избора су изборна комисија јединице локалне самоуправе и бирачки одбори.
	Избор одборника обавља се у јединици локалне самоуправе као јединственој изборној јединици, а одборнички мандати расподељују се између изборних листа сразмерно броју добијених гласова који је освојила свака од изборних листа (по пропорционалном изборном систему). У расподели мандата учествују изборне листе које су добиле најмање 5% гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали. Политичке странке националних мањина и коалиције политичких странака националних мањина учествују у расподели мандата и кад су добиле мање од 5% гласова од укупног броја бирача који су гласали.
	Изборна комисија расподељује мандате применом система највећег количника (тај систем назива се ДʼОнтов систем, а представља један од могућих система расподеле мандата у оквиру пропорционалног изборног система). 
	Одборнику престаје мандат пре истека времена на које је изабран: 1) подношењем оставке; 2) доношењем одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе; 3) ако је правноснажном судском одлуком осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци; 4) ако је правноснажном одлуком лишен пословне способности; 5) преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника; 6) ако му престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе; 7) губљењем држављанства; 8) ако наступи смрт одборника.

8. УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ.

Хијерархија домаћих и међународних општих правних аката.