Кад Народна скупштина није у могућности да се састане, одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе, под истим условима као и Народна скупштина.
	Кад Народна скупштина није у могућности да се састане, мере којима се одступа од људских и мањинских права може прописати Влада, уредбом, уз супотпис председника Републике.
	Мере одступања од људских и мањинских права које пропишу Народна скупштина или Влада важе најдуже 90 дана, а по истеку овог рока могу се обновити под истим условима.
	Кад одлуку о ванредном стању није донела Народна скупштина, Народна скупштина је потврђује у року од 48 сати од њеног доношења, односно чим буде у могућности да се састане. Ако Народна скупштина не потврди ову одлуку, одлука престаје да важи завршетком прве седнице Народне скупштине одржане по проглашењу ванредног стања.
	Кад мере којима се одступа од људских и мањинских права није прописала Народна скупштина, Влада је дужна да уредбу о мерама одступања од људских и мањинских права поднесе на потврду Народној скупштини у року од 48 сати од њеног доношења, односно чим Народна скупштина буде у могућности да се састане. У супротном, мере одступања престају да важе 24 сата од почетка прве седнице Народне скупштине одржане по проглашењу ванредног стања.

1. Ратно стање.

	Ратно стање проглашава Народна скупштина.
	Закон о одбрани дефинише ратно стање као стање опасности у којем је оружаним деловањем споља угрожена сувереност, независност и територијална целовитост земље, односно мир у региону, које захтева мобилизацију снага и средстава за одбрану. Народна скупштина доноси одлуку о проглашењу ратног стања када на основу заједничког предлога председника Републике и Владе утврди да су за то испуњени услови. Заједнички предлог председника Републике и Владе за проглашење ратног стања утврђује се на основу процене ризика и претњи по безбедност Републике Србије и њених грађана. Та процена, коју министар одбране истовремено доставља председнику Републике и председнику Владе, садржи оцену угрожености и последице које су услед тога наступиле или могу наступити.
	Кад Народна скупштина није у могућности да се састане, одлуку о проглашењу ратног стања доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе.
	Проглашавајући ратно стање Народна скупштина може прописати мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права.
	Кад Народна скупштина не може да се састане, мере одступања од Уставом зајемчених људских и мањинских права заједно утврђују председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе.
	Све мере прописане у периоду ратног стања потврђује Народна скупштина кад буде у могућности да се састане.

2. Одступања од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању.

	Треба имати у виду да је Уставом утврђено да су, по проглашењу ванредног или ратног стања, дозвољена одступања од људских и мањинских права зајемчених Уставом, али само у обиму у којем је то неопходно. Мере одступања од људских и мањинских права не смеју да доведу до разликовања на основу расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или друштвеног порекла. Ове мере престају да важе престанком ванредног или ратног стања. 
	Мере одступања ни у ком случају нису дозвољене у погледу права зајемчених у чл. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. и 78. Устава. То су следећа права: право на достојанство и слободан развој личности; право на живот; право на неповредивост физичког и психичког интегритета; забрана ропства, положаја сличног ропству и принудног рада; право лица лишеног слободе да се према њему поступа човечно и с уважавањем достојанства његов