Уставни суд на седници Уставног суда, коју чине све судије Уставног суда (Уставни суд има 15 судија), одлучује о најважнијим питањима из своје надлежности. На седници Уставног суда одлуке се доносе већином гласова свих судија Уставног суда, с тим што одлуку да самостално покрене поступак за оцену уставности или законитости Уставни суд доноси двотрећинском већином гласова свих судија. 
	Уставни суд на седници Великог већа, које чине председник Уставног суда и седам судија, доноси одређене одлуке и решења и одлучује ако није постигнута једногласност у одлучивању Малог већа. На седници Великог већа одлуке и решења доносе се једногласно. Ако се не постигне једногласност чланова Великог већа, одлуку, односно решење доноси седница Уставног суда. Уставни суд има два Велика већа.
	Уставни суд на седници Малог већа, које чине троје судија Уставног суда, од којих је један председник већа, доноси решење којим се одбацује уставна жалба ако нису испуњене процесне претпоставке и доноси закључке, којима се углавном одлучује о процесним питањима у поступку (на пример: Уставни суд закључком одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе, због ненадлежности). На седници Малог већа решења и закључци доносе се једногласно. Ако се не постигне једногласност чланова Малог већа, решење, односно закључак доноси Велико веће. Уставни суд, већином гласова свих судија, доноси одлуку којом одређује број Малих већа. 
	По Уставу, свако је дужан да поштује и извршава одлуку Уставног суда. Уставни суд својом одлуком уређује начин њеног извршења, када је то потребно. По Закону о Уставном суду, државни и други органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице дужни су да, у оквиру својих права и дужности, извршавају одлуке и решења Уставног суда. У случају потребе, извршење одлуке и решења Уставног суда обезбедиће Влада, на начин који је утврђен посебним решењем Уставног суда.
	Поступак за оцену уставности и законитости. Поступак за оцену уставности и законитости могу да покрену:
          -  државни органи;
          -  органи територијалне аутономије или локалне самоуправе;
          -  најмање 25 народних посланика;
          -  сам Уставни суд.
	Свако правно или физичко лице има право на иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости.
	Закон или други општи акт који није сагласан Уставу или закону престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику Републике Србије". Такође, Уставни суд може, до доношења коначне одлуке и под условима одређеним законом, обуставити извршење појединачног акта или радње предузете на основу закона или другог општег акта чију уставност или законитост оцењује.
	Уставни суд може оценити сагласност закона и других општих аката са Уставом, или општих аката са законом, и по престанку њиховог важења, ако је поступак оцене уставности покренут најкасније у року од шест месеци од престанка њиховог важења.
	Устав предвиђа могућност оцене уставности закона и пре његовог ступања на снагу. На захтев најмање једне трећине народних посланика, Уставни суд је дужан да у року од седам дана оцени уставност закона који је изгласан, а указом још није проглашен. Ако закон буде проглашен пре доношења одлуке о уставности, Уставни суд ће наставити да поступа према захтеву, у складу са редовним поступком за оцену уставности закона. Ако Уставни суд донесе одлуку о неуставности закона пре његовог проглашења, ова одлука ће ступити на снагу даном проглашења закона. Поступак за оцену уставности не може бити покренут против закона чија је усклађеност са Уставом утврђена пре његовог ступања на снагу.