Мандат народног посланика почиње да тече даном потврђивања мандата у Народној скупштини и траје четири године, односно до престанка мандата народних посланика тог сазива Народне скупштине. Народни посланик не може бити истовремено посланик у скупштини аутономне покрајине, нити функционер у органима извршне власти и правосуђа. Народни посланик такође не може обављати ни друге функције, послове и дужности за које је законом утврђено да представљају сукоб интереса. 
	Имунитет народног посланика. По Уставу, народни посланик ужива имунитет. Имунитет народног посланика изражава се у два облика. 
 	Прво, народни посланик не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или гласање у вршењу своје посланичке функције.
	Друго, народни посланик који се позвао на имунитет не може бити притворен, нити се против њега може водити кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора, без одобрења Народне скупштине. 
	Први облик имунитета штити народног посланика кад врши посланичку функцију, и то тако што успоставља његову неодговорност за изражено мишљење (говор) и гласање у Народној скупштини. За изражено мишљење изван Народне скупштине (које није изражено у вршењу посланичке функције) народни посланик је (у смислу овог облика имунитета) одговоран као и сваки други грађанин. Овај облик имунитета обезбеђује народном посланику слободу изражавања и слободу гласања кад врши своју посланичку функцију, јер га унапред ослобађа одговорности за оно што каже и за то како гласа. Ова неодговорност важи не само док народном посланику траје мандат, већ и по престанку мандата, јер је потпуна слобода изражавања мишљења и гласања могућа само ако имунитет штити народног посланика и после престанка његовог мандата. 
	Други облик имунитета штити народног посланика у погледу његових поступака и активности изван вршења посланичке функције. То је процесни имунитет, који спречава примену општег правног режима на народног посланика без одобрења Народне скупштине. Наиме, без одобрења Народне скупштине, народни посланик који се позвао на имунитет не може бити притворен, нити се против њега може водити кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора. Сврха овог имунитета јесте да штити народног посланика од тенденциозног оптуживања с циљем вршења притиска на њега у погледу тога како ће вршити посланичку функцију (на пример како ће гласати о одређеном питању). Имунитет има правно дејство само ако се народни посланик позове на имунитет. Али, ако се народни посланик не позове на имунитет, Народна скупштина има право да успостави имунитет. Од ових правила постоји један изузетак. Наиме, народни посланик који је затечен у извршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година може бити притворен и без одобрења Народне скупштине. 
	Други облик имунитета је по свом дејству слабији од првог, јер штити народног посланика само за време трајања његовог мандата, па представља само одлагање вођења кривичног или другог поступка (док Народна скупштина не укине имунитет, а најдуже док траје мандат народног посланика). Наиме, када је против народног посланика покренут кривични (или други) поступак, па се тај поступак није могао водити због постојања имунитета, то не значи да то лице (народни посланик) никада неће одговарати за извршено дело. Устав изричито предвиђа да у кривичном или другом поступку у коме је успостављен имунитет не теку рокови прописани за тај поступак. То значи да неће наступити застарелост, па ће поступак бити настављен онда када народном посланику престане мандат.
	Начин рада и одлучивања у Народној скупштини. Устав предвиђа три начина одлучивања у Народној скупштини. Опште правило је да Народна скупштина одлуке доноси већином гласова народних посланика на седници на којој је присутна већина народних посланика (проста већина). Изузетак од овог правила чини одлучивање о посебно значајним питањима утврђеним Уставом о којима Народна скупштина одлучује већином гласова свих народних посланика (квалификована већина). О најзначајнијим питањима, као што су промена Устава и разрешење председника Републике, Народна скупштина одлучује двотрећинском већином од укупног броја народних посланика