11. 	усваја буџет и завршни рачун Републике Србије, на предлог Владе;
          12. 	даје амнестију за кривична дела.
	Поред тога, у оквиру својих изборних права, Народна скупштина:
          1. 	бира Владу, надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и министара;
          2. 	бира и разрешава судије Уставног суда (по Уставу, Народна скупштина бира пет судија Уставног суда; Уставни суд чини 15 судија);
          3. 	бира председника Врховног касационог суда, председнике судова, Републичког јавног тужиоца, јавне тужиоце, судије и заменике јавних тужилаца, у складу са Уставом (судије и заменике јавних тужилаца бира само када се први пут бирају на те функције);
          4. 	бира и разрешава гувернера Народне банке Србије и надзире његов рад;
          5. 	бира и разрешава Заштитника грађана и надзире његов рад;
          6. 	бира и разрешава и друге функционере одређене законом (на пример: Законом о забрани дискриминације предвиђено је да Повереника за заштиту равноправности бира Народна скупштина). 
	Народна скупштина врши и друге послове одређене Уставом и законом (на пример, Уставом је одређено да Народна скупштина разрешава председника Републике због повреде Устава). 
	По Уставу, о Народној скупштини се доноси закон. У складу с тим, донет је Закон о Народној скупштини, којим су уређени положај, надлежност, организација и начин рада и одлучивања Народне скупштине, као и друга питања од значаја за рад Народне скупштине. Одређена питања у вези са организацијом и начином рада Народне скупштине, поступцима за доношење аката Народне скупштине, као и друга питања која нису уређена Законом о Народној скупштини, уређују се Пословником Народне скупштине.
	Састав Народне скупштине, избор и трајање мандата народних посланика. Народна скупштина је једнодома и чини је 250 народних посланика, који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом. У Народној скупштини обезбеђују се равноправност и заступљеност полова и представника националних мањина, у складу са законом. Избор и престанак мандата народних посланика уређен је Законом о избору народних посланика.
	По Закону о избору народних посланика, посланици се бирају у Републици Србији као једној изборној јединици, на основу изборних листа политичких странака, страначких коалиција, других политичких организација и изборних листа које предложе групе грађана. Органи за спровођење избора су Републичка изборна комисија и бирачки одбори. Посланички мандати расподељују се сразмерно броју добијених гласова, односно свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова (дакле, мандати се расподељују по систему сразмерног представништва, тј. по пропорционалном изборном систему). У расподели мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање 5% гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали у изборној јединици. Политичке странке националних мањина и коалиције политичких странака националних мањина учествују у расподели мандата и кад су добиле мање од 5% гласова од укупног броја бирача који су гласали. Републичка изборна комисија расподељује мандате применом система највећег количника (тај систем назива се ДʼОнтов систем, а представља један од могућих система расподеле мандата у оквиру пропорционалног изборног система). 
	Изборе за народне посланике расписује председник Републике, 90 дана пре истека мандата Народне скупштине, тако да се избори  окончају у наредних 60 дана. Прву седницу Народне скупштине заказује председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора. Народна скупштина на првој седници потврђује посланичке мандате. Народна скупштина конституисана је потврђивањем мандата две трећине народних посланика. На одлуку донету у вези са потврђивањем мандата допуштена је жалба Уставном суду, који по њој одлучује у року од 72 сата. Конституисањем Народне скупштине (потврђивањем мандата две трећине народних посланика) престаје мандат претходног сазива Народне скупштине