покретању поступка за разрешење председника Републике, поступајући по предлогу најмање једне трећине народних посланика, али ту већину утврђује Закон о председнику Републике. Наиме, по Закону о председнику Републике, одлука Народне скупштине којом се прихвата предлог најмање једне трећине народних посланика да се покрене поступак за разрешење председника Републике и којом се поступак за разрешење покреће − доноси се већином гласова свих народних посланика. 
	Устав утврђује да је Уставни суд дужан да по покренутом поступку за разрешење, најкасније у року од 45 дана, одлучи о постојању повреде Устава. Пошто је повреда Устава једини разлог због којег председник Републике може бити разрешен дужности, а Уставни суд је једини надлежан да цени да ли је Устав повређен, може се закључити да је овакво уставно решење предвиђено првенствено зато да би се гарантовало да поступак разрешења председника Републике не буде политички мотивисан већ правно заснован, чиме се чува стабилност државе и њених институција. Поступак одлучивања Уставног суда о повреди Устава од стране председника Републике уређен је Законом о Уставном суду. По том закону, одлуку Народне скупштине којом се покреће поступак за разрешење председника Републике Уставном суду доставља председник Народне скупштине. Ако Уставни суд утврди да је поступак за разрешење председника Републике покренут у складу са Уставом и законом, одлука Народне скупштине којом се покреће поступак одлучивања о повреди Устава доставља се на одговор председнику Републике, у року који Уставни суд одреди. После истека рока за одговор, председник Уставног суда заказује расправу, на коју позива председника Републике и председника Народне скупштине. У поступку одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике Уставни суд је ограничен само на одлучивање о повредама одредаба Устава које су наведене у одлуци Народне скупштине о покретању поступка. Уставни суд затим одлучује да ли је председник Републике повредио Устав и одлуку о томе доставља Народној скупштини и председнику Републике. 
	Ако Уставни суд утврди да је председник Републике повредио Устав, Народна скупштина може разрешити председника Републике одлуком за коју мора гласати најмање две трећине народних посланика. Ако се одлука о разрешењу не донесе том већином, председник Републике остаје на функцији, без обзира на то што је Уставни суд утврдио да је председник Републике повредио Устав.
	Замењивање председника Републике. Када је председник Републике спречен да обавља дужност или му мандат престане пре истека времена на које је биран, замењује га председник Народне скупштине. Председник Народне скупштине може да замењује председника Републике најдуже три месеца. 
	По Закону о председнику Републике, председник Народне скупштине, док замењује председника Републике, овлашћен је да представља Републику Србију у земљи и иностранству, да прима опозивна и акредитивна писма страних дипломатских представника, да распише изборе за Народну скупштину, да предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, да врши надлежности у области одбране Републике Србије и да командује Војском Србије. Такође, председник Народне скупштине који замењује председника Републике дужан је да распусти Народну скупштину у свим случајевима у којима је то уставна дужност председника Републике и да сваки изгласани закон прогласи указом. Дакле, по Закону о председнику Републике, председник Народне скупштине, док замењује председника Републике, нема сва овлашћења председника Републике, па он на пример нема право да, уз писмено образложење, изгласани закон врати Народној скупштини на поновно одлучивање. 
	Устав утврђује да је председник Народне скупштине дужан да распише изборе за председника Републике тако да се одрже најкасније три месеца од настанка спречености председника Републике, односно најкасније три месеца од престанка мандата на који је председник Републике биран. 

Влада.